Koји је домет петиције против ријалитија?

Мало фали до 100.000 људи против ријалитија. Потписали су, додуше на интернету, јер не верују да је моћ коју им даје даљински управљач, довољна. Протест и на улици. Студенти подсећају на алтернативу.

"Нас све то боли, не осећамо се добро због тога јер се бавимо тиме, ја као студент музичке уметности желим да сале буду пуне", каже Иван Ћирковић.

Његов колега Игор Голубовић наводи како они желе да укажу да првенство треба да има култура.

Свесни су домета своје иницијативе. Не верују да ће укинути ријалити стварност, нити да ће, на пример, убрзати отварање Народног музеја.

"Ми се надамо да ћемо макар мало дићи свест код људи, да ће се људи побунити против онога што им је сервирано", наводи студент Правног факултета Никола Станишић.

Нема приватне телевизије са националном фреквенцијом на којој се не сервира, или је у припреми. Имају ли право они за које је петиција против ријалитија, заправо петиција против милионског гледалишта? Такав програм није популарнији у Србији, него у Америци и многим европским земљама.

"Ови формати нису добродошли иако су гледани, они и јесу гледани зато што подстичу те ниске страсти и оно најниже у људима", напомиње професор на Факултету политичких наука Раде Вељановски.

Кад се тој смеси дода политика, у програму је више од три сата Војсилава Шешеља, са Паровима у публици. Расте рејтинг телевизије, има и страначког интереса.

"Нема сумње да појава одређених политичара, у овом случају Војислава Шешеља, јесте злоупотреба медија и промоција одређених, потенцијалних кандидата на неким новим изборима што није у сагласноти са нашим законима и стандардима Европе. Ту је нађена једна флуидна форма кроз ријалити формат и то је недопуштена промоција једног од политичара", указује Вељановски.

Недопуштено. Много од ријалити садржаја описује се том речју, али док им Закон не да овлашћења, у Савету регулаторног тела за електронске медије, тврде, не могу ништа. Заправо, нови сет медијских закона им је, кажу, то право одузео. Стручњаци верују да би требало овластити регулаторе да спрече поплаву дискутабилног формата.

"Сада недостаје права дефиниција штетних садржаја којих негде има, негде нема, оне су флуидне, и изричита одредба закона да такви садржаји не смеју да буду емитовани до поноћи", истиче Вељановски.

Онлајн згражавање, све и да га подржава цела Србија, нема никаквог домета. Има регистрована грађанска инцијатива, за коју је довољно 30.000 потписа. Тада би и посланици морали да је размотре.