Конференција о видљивости културног наслеђа Србије

Циљ конференције било је окупљање стручњака који кроз размену искустава, знања и идеја доприносе већој видљивости културног наслеђа у Србији и у свету, јавља Танјуг.

Заменица председника Скупштине Београда Андреа Радуловић напоменула је да сви заједно треба да се потруде и науче шта је то што краси Београд и колико је напора потребно да се то очува.

Директорка Градског завода за заштиту споменика Нела Мићовић истакла је да је део археолошких локалитета са територије града Београда већ стављен на прелиминарну културну листу Унеска, што се први пут дешава.

Председник удружења Дунавфест, које је организовало конференцију, Небојша Брадић рекао је Танјугу да су конвенције донешене у претходном периоду према којима су рађене номинације културног наслеђа доспелих на листе Унеска, само оквир за деловања.

Додао је да су веома важни и посвећеност, енергија, "чак и страст свих људи који су повезани са културним наслеђем и који желе да га боље и активније промовишу".

Брадић додаје да је циљ да се у наредном периоду повећа видљивости светске баштине што је у неким пројектима и услов за обнову, "а обновљена и приступачна културна добра су чиниоци одрживог развоја".

Као посебан проблем на конференцији је истакнута културна баштина на Косову и Метохији због захтева Косова да буде примљено у Унеско.

На листи светске баштине Унеска са територије КиМ се налазе манастири Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка.

Брадић сматра да су препознавање културне баштине и њена употреба кроз комуникацију, пројекте, фестивале, филмску индустрију и шире, кроз активности креативних индустрија, као и институција какве су библиотеке и музеји веома битни чиниоци у јединственом сагледавању наслеђа.

Оно што је посебно важно је, а о томе не постоји довољна информисаност, јесте да је Србија од 2010. донела Конвенцију о нематеријалној баштини.

Испред Градског завода за заштиту споменика Вера Павловић Лончарски рекла је да сви они који се баве културним наслеђем мисле да су те информације општепозната ствар, међутим нису и "због тога годинама уназад покушавамо да то што је нама познато приближимо и другим људима".

Међу учесницима су били председник Националне комисије за сарадњу са Унеском Горан Милашиновић, директорка Републичког завода за заштиту споменика Мирјана Андрић, археолози Маја Ђорђевић и Славица Вујовић, редитељ Горан Марковић, члан Националне комисије за сарадњу са Унеском Душица Живковић и други.

У саопштењу из Градске управе наведено је да градски менаџер Горан Весић сматра да је потребно да се одржава више таквих скупова и да се јавност подсећа на заштиту споменика културе, јер се као друштво на немаран начин односимо према споменицима.

"Покренули смо изградњу и постављање великог броја споменика који треба да подсећају на нашу историју, културу и традицију. Недавно смо се са Заводом за заштиту споменика културе града Београда договорили да покренемо једну акцију у којој ћемо изабрати 10-20 најбитнијих споменика културе и онда позвати друштвено одговорне компаније које ће донирати новац за њихово одржавање", наводи се у саопштењу.