Породице у Србији све старије и све сиромашније

Четири генерације Ђорђевића из Сврљига – њих деветоро живи под истим кровом. Најстарији има 79 година, а најмлађи – близанци, тек три месеца. Живот у заједници, сагласни су, има више предности него мана.

"Предност је то што је ту више људи. Ја могу да изађем да урадим нешто, а неко да причува децу. Њих двојицу хранимо у исто време, тако да је ту увек потребна још једна особа. Најмање две особе морају да их чувају плус још једна особа за најстаријег сина да га чува, јер је и он и даље дете и тражи своје", прича мајка три дечака Тијана Ђорђевић.

Тијанин свекар Драган Ђорђевић каже да су сви ту да пруже шта год могу и у новцу и приликом чувања деце, и додаје како је држава помогла колико је могла младим мајкама, али да би, ипак, био пресрећан када би свака млада мајка могла да има посао и тиме обезбеди егзистенцију својој деци.

Вишегенерацијске породице у Србији су реткост. Породица је све сиромашнија и старија. Упркос мерама за смањење сиромаштва и подстицај рађања, у Србији се годишње не роди деце ни за просту репродукцију.

"Из искуства родитеља се показало да мере нису ни толико стимулативне нити је новац једини подстицај за рађање. Оно што је најважније родитељима, што они нама стално јављају је управо усклађивање рада и родитељства. Брзо се живи и не може се више толико посветити пажња породици као што је то некада било", напомиње Драгана Соћанин из удружења "Родитељ".

Иако Закон о раду предвиђа рад од куће и флексибилно радно време, као и боловање за очеве, у пракси то није заживело. Разматра се и другачија расподела родитељског додатка, као мера за подстицај рађања, која се сада исплаћује за прво четворо деце.

"Сагледавају се могућности, али би вероватно измене могле ићи у правцу тога да се више стимулише друго и треће дете јер нам је потребно више деце да се рађају, акценат би требало да буде на другом и трећем детету", истиче Милена Антић из Министарства за рад, борачка и социјална питања.

Разматраће се и могућност поједностављења процедуре за добијање накнаде за породиљско одсуство и одсуство за негу детета. Док се деценијама трага за ефикаснијим подстицајима рађања. Статистика је прецизна – Србија је у поодмаклој демографској старости.

"У прилог томе могу да кажем да је на годишњем нивоу број рођене деце смањен за готово 100.000. Према једној варијанти пројекције сваки четврти становник Србије био би старији од 65 или више година", указује Снежана Лакчевић из Републичког завода за статистику.

Уз недовољно рађање таквој демографској слици доприноси и одлив младих образовних људи. Само у периоду између два пописа, отишло је више од 150.000 младих до 29 година, спремних за стварање породице.