Читај ми!

Азиланти из Србије у Немачкој - бројке нове, разлози исти

Немачка је и даље прва на листи жеља српских држављана - чак у 85 одсто случајева тамо траже азил. Иако је прошла година - с 27.000 захтева била рекордна, ова би, према досадашњој статистици, могла да је надмаши. Бројке су нове, а разлози одласка - углавном исти. Србија ће спремно дочекати своје држављане којима је ускраћен азил, поручује министар за рад.

Иако је по броју захтева међу првих пет држава, Србија је са 1,8 одсто одобрених азила на зечељу.

Од земаља Западног Балкана на првом месту је Албанија са 7,8 одсто. Многобројни захтеви наших држављана у моменту, када много миграната са Блиског истока тражи уточиште у Немачкој велики су проблем, истичу у амбасади.

Амбасадор Немачке Аксел Дитман каже да је немачки Бундестаг Србију прошле године сврстао међу земље сигурног порекла, али да је без обзира на то, у првих седам месеци 2015. године, више од 18.000 држављана затражило азил у Немачкој. 

"Важно је да грађани Србије немају лажне наде јер готово немају шансу да им азил буде одобрен. У преко 99 одсто случајева захтев се одбија и људи морају у најкраћем року да се врате у Србију", рекао је Дитман.

Србија ће спремно дочекати своје држављане којима је ускраћен азил, поручује министар за рад Александар Вулин.

"То није само наша обавеза, то је обавеза сваке земље, ми ћемо своју обавезу спровести. Свако ко је наш држављанин има право на одговарајућу заштиту и ако је је био овде пре одласка може и да се врати, неће то бити превелики проблем, јер ти људи су живели овде, могу да живе поново", каже Александар Вулин. 

Тражење заштите у Немачкој није нов, већ дугогодишњи тренд, чине то најчешће Роми и Албанци.

Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила прецизира да је то једна иста категорија људи која одлази из Србије, траже азил и враћају се после три-четири месеца.

"Поново су у ситуацији да потроше новац који су тамо зарадили, подсетићу да могу да зараде и до 3.000 евра ако остану три месеца са породицом, онда они то троше у Србији, па кад потроше најчешће крећу назад да траже азил", каже Ђуровић.

Увођење концепта сигурне земље порекла и убрзана процедура за држављане Западног Балкана у Белгији, Аустрији и Холандији, довели су до смањења захтева.

У Немачкој, која је данас кључна у одређивању динамике интегрисања, решење није нађено, јер се упркос убрзаној процедури од септембра 2014. године, број тражилаца азила се не смањује.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво