Родитељима потребна већа помоћ државе

У систему социјалне заштите, прошле године било је близу 50.000 породица са око 100 хиљада деце. Ако изузмемо социјално најугроженије, још скоро 300 хиљада најмлађих прима дечји додатак. 

У Србији има нешто више од два милиона и сто хиљада породица. Само нешто више од половине породица има децу, а највише је оних са једним дететом, док мање од процента има петоро и више потомака. Можемо говорити о финансијској подршци породицама с децом и о подршци кроз развој сервиса подршке као што су брачна саветовалишта, стручна помоћ и подршка у одгајању деце, сервиси подршке деци са сметњама у развоју и њиховим породицама. 

Драгана Соћанин из Удружења "Родитељ" рекла је за РТС да финансијска помоћ која је намењена породицама са децом дефинитивно није довољна, а ни адекватно распоређена. Из тог разлога се отворио закон о финансијској подршци породицама са децом који је у фази измена и треба да адекватније одговори на потребе.

"Дакле, кренимо од накнада за породиљско боловање и одсуства ради неге детета, мајкама које се породе, преко родитељског додатка, дечјег додатка, који свакако није био адекватно распоређен – добијали су га и они који можда не морају", каже Соћанин.

Према њеним речима, то се дешавало због превише компликоване администрације, због чега је постојао велики дисбаланс између критеријума и остваривања права.

Родитељски додатак је био као мера за подстицање рађања. Међутим, она није дала ефекат и новац би требало да буде пренамењен. 

"Ми немамо податке о томе како је родитељски додатак утицао на наталитет. Нама треба добро дубинско истраживање да видимо да ли он даје неке резултате, односно на који начин би родитељски додатак дао резултате – да ли је то новац који би родитељи добијали одједном или на 24 рате за друго, треће или четврто дете. Сумњамо да је дао неке резултате", објашњава Драгана Соћанин.

Истакла је да не можемо да говоримо паушално о томе, јер смо пропустили да видимо истраживање. Не можемо као држава да меримо ефекте и зато имамо законе који остају са неким рупама.

Родитељима који имају децу са сметњама у развоју потребна је стручна помоћ више него другима. Говорило се о инклузији. Ни те мере нису биле довољне.

"Када су у питању деца са сметњама у развоју, тим породицама није потребан само новац, већ услуге подршке, услуге у заједници, у образовању, услуге социјалне заштите", каже Соћанин.

Свака локална самоуправа требало је да, спрам потреба своје заједнице, финансира одговарајуће услуге, сматра Соћанин. "Највише падамо на том на тесту. Локалне самоуправе се углавном правдају тиме да немају новца да развију услуге".

У Србији се годинама не роди деце ни за просту репродукцију. Општине као што су Гаџин Хан, Црена Трава, Сврљиг, практично су без демографске будућности. Традиционална, вишегенерацијска породица у Србији, више готово да не постоји.

То се, кажу демографи, у једном моменту чинило врло важном променом која води модернизацији и сматрала се позитивном променом. Данас се све више говори, и у најразвијенијим земљама, да би требало неговати вишегенерацијске породице ради бољег функционисања, па и у демографском смислу.