Грађани Србије толерантни према мигрантима

На граници са Турском, око три милиона нових миграната чека да крене пут Европске уније, преко Грчке, Македоније и Србије. Подаци српских безбедносних служби кажу да свакодневно око 1.000 избеглих уђе у Србију. Процена је да у Србији тренутно борави око 70.000 миграната. УНХЦР оцењује да је однос наше државе према мигрантима позитиван.

Гостујући у Дневнику РТС-а, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је да се свакодневно излази на терен да би се разговарало са мигрантима. Обишли су Прешево и планирају да обиђу и Кањижу.

"Међутим, сагласила бих се са констатацијом УНХЦР-а да је однос наших грађана прилично толерантан, да најчешће помажу и да не постоји висока социјална дистанца, као што је то према другим друштвеним групама као Ромима и ЛГБТ популацији.

Према њеним речима, могуће је да је један од разлога наше искуство из историје које смо преживели.

"Не спорим чињеницу да су се дешавали појединачни случајеви где су људи злоупотребљавали тежак положај ових људи, наплаћујући им услуге више него што коштају када су у питању храна, смештај, такси или други превоз, али то су спорадични случајеви. Они кажу да су наши људи прилично разумни, толерантни, да им помажу, што би требало да се настави", каже Јанковићева.

Сматра да наше прописе треба прилагодити и наћи дугорочно решење, пре свега, за привремену заштиту тих људи.

"Крајње је време да земље ЕУ решавају овај проблем јер Србија не може сама да решава овај проблем", каже Јанковићева.

Истиче да, уколико смо у прилици да помогнемо тим људима, то и учинимо, а каже да се може организовати и шира друштвена акција. 

Према њеним речима, ургентно би требало решавати, поред два прихватна центра, стање на железничкој и аутобуској станици у Београду.

"Сведоци смо да можемо наићи на хигијенске, санитарне проблеме и безбедносне и требало би наћи решење кроз монтажне објекте где би обављали рутинске свакодневне активности", сматра повереница.

"Време је да надлежни предузму мере да се пронађу решења и за те људе на станици, наравно привремено", каже Јанковићева.

Говорећи о закону о бесплатној правној помоћи, повереница истиче да без тог закона примене бесплатне помоћи у пракси нема суштинске равноправности ни једнакости грађана.

"То у пракси значи остваривање принципа владавине права и равноправности грађана, јер то је једно од наших најважнијих уставних права. Грађанин који није у могућности да приступи правди не може бити једнак ни равноправан. То је критика не само овој влади него и претходнима јер овај закон чека скоро десет година. И надам се да ће Министарство правде ускоро изаћи са нацртом", каже повереница.

Јанковићева сматра да би требало да постоји што шири број актера који учествују у изради закона, јер су искуства организација цивилног друштва драгоцена.

"Тешко је проценити који је то број грађана који ће се обраттити за правну помоћ, али то питање не треба стављати под тепих", каже поверница.