Млади у Србији, много жалби а мало енергије

Млади у Србији сматрају да немају адекватно образовање, адекватну културну сцену. Проблем је, како кажу, деградиран систем вредности, као и образовни систем који није на завидном нивоу. 

"Млади након завршетка школовања тешко могу да нађу посао, та категорија младости је продужена јер они док студирају не траже посао, нису активни у том смислу", каже Марија Стевуљевић из Кровне организације младих.

Рођени у ратним годинама, одрасли у кризним, имају велика очекивања. Углавном неутемељена, сматрају стручњаци.

"Мислим да бих своју генерацију могао назвати генерацијом која је разочарана, која је очекивала бољи живот у Србији, али која тај бољи живот сада махом тражи у иностранству", каже социолог Андреј Кубичек.

У иностранству је граница младости 24 године. У Србији – растегљива. Стручњаци кажу да младост није само питање биологије, него и економске ситуације.

Последња истраживања показују да млади у Србији имају између 15 и 30 година, живе са родитељима и завршили су средњу школу. Иако већину њих политика уопште не занима, с друге стране очекују да ће политичка дешавања у Србији управо допринети да и њихова будућност има бољу перспективу.

"Људи су добри, људи су врло пријатни, гостољубиви и мислим да је то оно што је добро овде. Има могућности за дружење, за провод, али нема нешто могућности за посао и нормалан живот. Оно што сви истичу као једну од најбољих ствари јесте ноћни живот, изласци", кажу млади. 

Много жалби, мало жеље да то промене. Иако су део проблема, млади су ретко сами део решења. Зато је задатак свих организација које се баве омладином у Србији, да их активно укључе у сопствену будућност.