Кад рат запуца на врата

Двадесетчетворогодишњем Курду из градића у Сирији у близини Алепа рат је прекинуо студије физике. Његова породица, опкољена војском и побуњеницима, знала је да је време да се придруже избегличком конвоју, када су свакодневно бројали мртве из комшилука, а сви путеви хране прекинути.

Младић из Сирије каже да пут заправо нису планирали, већ су знали да, ако имају новца, могу да крену. На питање да ли је пут скуп, одговара да јесте, али да се, када је живот у питању, скупља са свих страна, како би побегли.

Већину, пут прво води у Измир у Турској. У ограђеном простору, предвиђеном за то, договарају се о одредиштима дуж пута. И о новцу. Што га је више, пут је лакши.

"Из Измира смо ишли аутобусом, па неким теретњаком, превише нас у малом простору. Чекали смо цели дан без хране и воде да нас пребаце у Грчку. Тамо смо провели два дана, пре него што смо стигли у Атину, па даље мини-бусевима до Македоније и Србије", прича младић из Сирије.

На питање зашто нису изабрали пут преко Бугарске и Румуније, каже да је Бугарска лоша и да је чуо да не дозвољавају људима да прођу, а да их грчка, македонска и српска полиција неће повредити.

Бугарска и Румунија су у ЕУ, али не и у шенген зони, па је пред мигрантима превише граница и Дунав. Могуће га је прећи само на једном мосту.

Владимир Петронијевић из Групе 484 каже да не можемо искључити ситуацију у којој због постојања зида са Мађарском, ти правци миграторног кретања из Србије крену ка другим земљама, ка Румунији, према Хрватској да би опет ишли ка Мађарској или Аустрији.

Свака баријера за мигранте је Мажино линија. Политика Европске уније која се предуго своди на непреузимање одговорности, одржива је само до зиме, упозоравају стручњаци. А мађарска жица, сукоби са полицијом на улазу у Евротунел код Калеа, шаљу политичку поруку одбијања.

Програм подршке морао би да почне од Турске, где је већ два милиона избеглица. Али и свака држава дуж избегличке руте мора да подели одговорност.

"Извесну одговорност морају да преузму и Грчка и Македонија, које не могу само да пропуштају избеглице да пролазе њену територију и иду ка Србији", каже Петронијевић.

Према његовим речима, ЕУ мора да преузме одговорност за људе, имајући у виду њихову искључиву намеру да у ЕУ и остану.

„Поделом тог терета и политиком солидарности можемо тражити решење за овај проблем. То је једини приступ, свака врста пребацивања одговорности на само једну земљу – није одржива", сматра Петронијевић.

Другачији приступ проблемима људи који беже од рата препознаће се када о њима у званичним политикама престане да се говори као о мигрантима, а чешће почне да се изговара реч "избеглица".