Зашто пуца асфалт на српским путевима

Српске путеве углавном асфалтирају стране компаније, које добијају кредите из Европе. Домаћи путари, који тврде да је квалитет путева све лошији, углавном су подизвођачи. Из ресорног министарства најављују санкције за несавесне извођаче, али и прецизније уговоре о контроли квалитета асфалта.

Какво је стање на српским друмовима најбоље знају возачи. Није тајна, а то признају и путари, да се највише штеди – на асфалту. При давању контролног узорка, често се установи да није уграђена количина асфалта предвиђена пројектом.

Соња Асановић, председница Синдиката путара, каже да треба повећати надзор.

"Да би се спречило коришћење, да кажем, тих лоших материјала који су, између осталог, један од разлога што наши путеви брзо пропадају, пре свега је неопходно појачати надзор", каже Асановићева.

Толико је рупа на путевима Србије да кретање возила некад пре личи на слалом него на безбедну вожњу. Неретко, возачима страдају гуме, фелне.

"Кад му се то деси, он зовне полицију, полиција направи записник. Он може преко суда да нас тужи, ми то платимо, а ми то рефундирамо са предузећем с којим имамо уговор. У Србији има 25 предузећа која су задужена за одржавање путева у целој Србији", објашњава директор "Путева Србије" Зоран Дробњак.

Али, није проблем само у одржавању. Србија је једна од малобројних земаља у којој, после изградње или обнове пута, за неколико месеци пуца асфалт. А извођач је гарантовао одличан квалитет, рок трајања од најмање десет година.

У пракси – гаранција на изграђен пут је само годину дана. То правило увели су кредитори. Годишње се због удубљења у асфалту, такозваних ударних рупа, деси стотинак саобраћајних незгода. Највише их има на локалним путевима.

"Тај асфалт подсећа на храстову кору и његова дебљина буде излизана на два центиметра. Онда имате две варијанте – да радите комплетну реконструкцију тог путног правца или да, што је лошија варијанта, радите санацију тих најоштећенијих места. Али, знате ону народну изреку – колико пара, толико музике, и тако се понашамо", каже директор Дирекције за изградњу у Пожеги Микан Јанковић. 

У наредне три године, биће обновљено 1.100 километара путева, кажу у ресорном министарству. Наглашавају да су због ниске цене одређени извођачи добијали послове, а онда, анексима, повећавали трошкове. Крајњи исход за државу био је кашњење радова, али и преплаћен пут лошег квалитета.

"Када се пут уради, извршимо одређену ревизију квалитета изградње пута, то је оно што можемо тренутно у процесу на путевима који се тренутно раде. На новим путевима то ће бити много ригорозније", истиче министарка грађевинарства и инфраструктуре Зорана Михајловић.

Напомиње да ће путеви имати и квалитет. "У том смислу, они морају да плаћају казнене пенале, па чак може да се деси ситуација да више не могу да раде на одређеној деоници", указала је Михајловићева.

На листи Светског економског форума, српски путеви су по квалитету на 120. месту међу 140 земаља. Иза Србије су, на пример, Румунија и Босна и Херцеговина, а Хрватска и Словенија су далеко испред – на 29, односно 38. месту.