Стручном обуком до више донорских картица

Љиљану Зебић екипа РТС-а упознала је пре шест година када је прва у Нишу потписала донорску картицу. То су, у међувремену, урадиле и њене три ћерке и најближи пријатељи.

"И тада сам рекла и сада кажем: срећан је онај који ће живети и после смрти. Како ће живети – тако што ће донирати своје или органе својих најмилијих. Боље него да труну у земљи", наводи Љиљана Зебић из Ниша.

Седамдеседет петоро Алексинчана до сада је добило донорске картице. Већина су дугогодишњи даваоци крви. Кажу да њихови изабрани лекари нису знали да им објасне процедуру завештања ткива и органа.

Верољуб Динић из села Бован разговарарао је са својом лекарком која му је рекла да види са директором шта ће и како ће.

Миодраг Војиновић, председник Удружења "Хумано срце" у Алексинцу истиче да се свест Алексинчана мења.

"Мења се и то добро – јављају ми се људи, некима су дати и обрасци. Они и њихове породице и пријатељи попуњавају, и на том пољу се ради. Надам се да ће ускоро стотину бити код нас уписано", каже Војиновић.

И лекари у сокобањском Дому здравља који годишње ураде 100.000 прегледа мештана и гостију бање, пожалили су нам се да немају довољно информација о националној кампањи Министарства здравља и подршци програму трансплантације.

"Интересовање пацијената није на задовљавајућем нивоу, а, нажалост, ни едукација наших лекара није обављена ни у једном тренутку. Донорске картице смо добили пре три године и за те три године само је један пацијент потписао и на томе се завршило", каже Мерима Атанасковић, помоћница директора Дома здравља.

Свест људи на југу Србије о завештању органа се, како смо видели, веома споро мења. Утисак је да је потребно још много савета, стручне обуке и предавања о томе зашто треба за живота потписати донорску картицу.

Причама о судбинама оних којима су органи потребни, али и оних који су спремни да своје и органе својих најближих дају у хумане сврхе, програм трансплантације већ годинама подржава и РТС.