У Жупи као на југу Француске

Минићи се надају изузетној берби, која ће ове сезоне, процењују,  поранити петнаест дана. Благородној жупској клими недостаје само кише.

"Мало грожђа, вина, винског туризма и од овог посла може лепо да се живи", каже Момчило Минић, винар из Тржца.

Урош, најстарији од петоро унучади, ученик је Виноградарско-винарског смера. Жели да заврши технологију вина и као шеста генерација настави породичну традицију.

Урош каже да је од малена посматрао и учио од оца и деде, а да сада равноправно ради са њима.

Када није у винограду или у подруму, Урош је десна рука мајци. Рад је да помогне око трпезе, јер су гости који се интересују за вински туризам све бројнији.

"Када имамо веће туре, онда унајмимо професионалну помоћ. Али од мене се очекује да будем увек водећа у организацији", каже Биљана Минић.

За оне који желе да преноће спремни су бунгалови од употребљаваних винских бачви. А ту је и базен.

Вински путеви Александровачке Жупе су обележени, али је њима тешко доћи до дестинација. Најмање село Тржац, са најбољим условима за узгој "тамјанике", осим пута, нема градски водовод, а ни улично осветљење.

Лош пут није обесхрабрио госте из Француске. Дошли су на препоруку Шаријеа, српског зета.

"Живео сам у Србији, у Краљеву три године. Ово ми је четврти пут како долазим код Минића", каже Тома Шарије.

Клод Дањак каже да потиче са југа Француске и да је вино део његове културе. "Осећам се пријатно у природном амбијенту различитом од мог завичаја. Уживам у вину, које ме мирисом подсећа на мускат из мог краја, али је укус другачији, чак и бољи", каже Дањак. 

Читав амбијент осмислио је и својом руком направио најстарији Минић.

"Циљ је да се прича о томе, а прича се. Да гости долазе, а долазе. Једино је чудно што имам више гостију из иностранства него из Србије", каже Милорад Мића Минић, винар из Тржца.

У фамилијарну оазу Минића, осим Француза, долазе и туристи из Русије, Немачке, Аустрије И Норвешке.