Манифестациони туризам шанса Србије

Нема места у Србији у којој забава није у току. Прошли су Егзит, Зајечарска гитаријада и Лав фест, а највећи фестивал овог месеца вечерас ће испратити последње госте.

"Мотивише нас да дођемо у Гучу то што су сви весели, срећни, добро се забављају", кажу посетиоци фестивала у Гучи. 

Процењује се да Србија годишње има између 3.000 и 4.000 манифестација. Ипак, с обзиром на то да имају променљиве датуме одржавања, мали број остају традиција.

"Са манифестацијама је проблематично то што им се мења термин одржавања. Померају се за недељу две унапред, уназад неке се гасе иако су постигле одређени број одржавања током низа година", каже Миланка Цветковић из Удружења за манифестациони туризам ПКС.

То у великој мери може да збуни стране туристе. Због тога, како кажу туристички радници, посетиоци иду на сигурно, знају датуме највећих фестивала и на такве циљано долазе.

"Посетиоци манифестација су већином индивидуални туристи који информације проналазе углавном преко интернета и на тај начин организују свој пут и боравак у дестинацијама где се манифестација организује. Мањи број иностраних туриста манифестације посети преко туристицких агенција", наводе у Туристичкој организацији Србије.

За многе од њих не знају ни сами туристички водичи, а ни грађани. Како онда на манифестације локалног типа привући стране туристе? 

"Тиме је на неки начин, кроз израду једног интерног правилника, почело да се бави удружење, туризам и манифестације направивши један радни правилник који би требало да дефинише број, врсту манифестација и њихову посећеност", објашњава Миланка Цветковић.

Иако начелно постоји воља да се манифестациони туризам уреди, правилник ће морати да сачека нови закон о туризму. Тако ће само оне које су садржајем и квалитетом другачије остати традиционалне.