Зашто се нису огласиле све сирене

Више од непријатности, забрињава стање система који треба да упозори грађане на опасност од поплава, клизишта или великог загађења ваздуха.

Колики је проблем када сирена остане нема уверили су се Обреновчани у прошлогодишњим мајским поплавама када је званично само једна звонила за узбуну.

Опасности јуче није било, али су грађани из централних београдских општина које смо питали имали исти одговор.

Према подацима МУП-а, од 68 сирена 51 се огласила у главном граду. Велики број оних које нису, кажу у градској управи Београда, оштећено је још од бомбардовања.

У београдској општини Стари Град кажу да на њиховој територији две сирене не раде. Једна је у Кнез Михаиловој на згради Робне куће и потопљена је водом. Другој је потребан сервис и нови акумулатор. Ипак, кажу у тој општини, јефтиније је купити нове, али тек након израде студије која ће одредити где би сирене требало да стоје.

И у већини градова Србије бар део сирена је неисправан. У Краљеву су на зградама предузећа у стечају којима је искључена струја, остале тихе. У Врању су се огласиле само две – и то ручне. Једна је приликом укључивања прегорела, а оне којима се даљински управља имале су техничких проблема.

"Проблем је то што не постоји пропис који говори о томе како се тај систем одржава, колико често – и то је пропис који треба да донесе министар унутрашњих послова", каже Владимир Ерцег из Београдског центра за безбедносну политику.

За поправку неисправних сирена морају се наћи средства, упозоравају стручњаци. Временом се кваре, па су зато потребне редовне провере.

"Мислим да је чак и проверавање на годину дана довољно уколико ви у неком тренутку заиста оспособите те сирене и квалитетно их заштитите од врменских непогода и осталих проблема", каже Ерцег.

Истраживања УН кажу – у мање развијеним земљама, сваки динар уложен у овај систем за кратко време се врати бар седам пута.