ФХП: Хрватска и Србија треба да покажу бригу о жртвама

У саопштењу поводом 4. августа и 20 година од акције током које су хрватске војне снаге починиле "озбиљне и распрострањене злочине против Срба који су живели на подручју такозване Републике Српске Крајине", Фонд подсећа да је, према налазима Међународног суда правде (МСП), извештаја УН тела и локалних невладиних организација, операција Олуја је довела до расељавања преко 200.000 Срба, преноси Танјуг.

"Током ове акције припадници хрватских снага убили су око 80 цивила који су бежали у колони трактора и аутомобила. У Сиску, колона је била каменована приликом проласка кроз град. Током и непосредно након акције, забележени су бројни случајеви уништавања и пљачке имовине Срба. Срби који су остали у својим селима, већином старији људи, били су изложени бруталном поступању од стране хрватских војника и полицајаца", наводи Фонд.

Према подацима Хрватског хелсиншког одбора за људска права, до краја 1995. године њих око 400 је убијено у својим кућама. Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, за преко 400 особа се још увек трага.

"Током августа 1995. године, припадници МУП-а Србије кршећи Конвенцију о статусу избеглица ухапсили су неколико хиљада мушкараца - избеглица из Хрватске у колеткивним центрима и домовима где су били смештени.

Аутобусима су их спровели у камп Српске добровољачке гарде (СДГ) у Ердуту. Припадници СДГ су их тамо злостављали и понижавали оптужујући их да су издајници, а затим под присилом упућивали на фронт у Хрватску и БиХ. Неколико десетина мушкараца је изгубило живот након упућивања на бробене линије", пише у саопштењу.

Судови у Србији су, подсећа Фонд, до сада донели више од сто пресуда којима је утврђена одговорност Републике Србије за нечовечно поступање према избеглицама из Крајине.

Како је наведено, у овом тренутку још не постоји прецизан попис жртава српске националности током и након акције "Олуја".

Хрватски хелсиншки одбор за људска права је у свом извештају из 2001. године на подручју обухваћеном војном акцијом евидентирао 677 цивилних жртава и око 20.000 уништених објеката.

Према подацима организације "Веритас", додају, у периоду од 4. августа 1995. године до краја 1998. године, у Хрватској су убијене 1.852 особе српске националности, од којих су 1.200 били цивили, док се 922 особе још увек воде као нестале.

Фонд за хуманитарно право (ФХП) и Документа из Загреба прикупљају податке о убијеним и несталим жртвама током сукоба у Хрватској.

Према попису из 1991. године, грађани Хрватске српске националности чинили су 13 одсто укупног становништва Хрватске, док је према попису из 2001. године тај проценат износио 4,5 одсто, пише у саопштењу.

"У региону бивше Југославије се скоро 50.000 особа још увек воде као избеглице из Хрватске, од којих већина данас живи у Србији, а знатан број њих у колективним избегличким центрима. Преживели злочина, породице жртава и несталих особа, било да данас живе у Хрватској или Србији, немају никакву подршку институција, јер им ни до данас није признат статус цивилних жртава рата", наводи се у саопштењу.