Од корисника до власника државних некретнина

Држава продаје станове, стамбене објекте, гараже и пословне просторе који јој нису потребни. Некретнине ће се продавати свуда по Србији, а највише у Београду.

Из "Мреже за реституцију" замерају што је закон донет без консултација и јавне расправе.

"Ко су искључиви корисници и ко ће бити ти једини могући купци којима ће се дати прилика да откупе некретнине, не по тржишној цени него далеко далеко испод тржишне цене, а по проценама које ће правити Пореска управа или управе прихода, а које знамо да могу да буду далеко далеко испод тржишне цене", каже Миле Антић из "Мреже за реституцију".

У Министарству финансија очекују да ће се продајом државних непокретности приходовати око 30 до 40 милиона евра. Новац, кажу, неће ићи у текућу потрошњу.

"Ова средства су општи приход буџета и, према томе, моћи ће да се користе за све. Ми смо определили да ћемо их трошити само за стратешке капиталне расходе. Пошто је ово једнократни приход, не би било коректно да се троши на било шта што није једнократан расход", каже министар финансија Душан Вујовић.

Закон предвиђа и умањење цене за оне закупце који су улагали у некретнине које користе. Износ умањења не може да пређе четвртину тржишне вредности.

"У року од 30 дана закупци се могу пријавити за откуп. Дирекција за имовину затим, заједно са Агенцијом за реституцију, проверава да ли су ови објекти предмет реституције. Уколико нису, Пореска управа даје процену вредности по квадратном метру и затим Дирекција закључује уговор и у року од 30 дана се плаћа целокупна цена", каже директор Дирекције за имовину Јован Воркапић.

Предмет продаје нису задужбине и легати, нити зграде које су у поступку реституције, као ни и оне које се користе за потребе дипломатско-конзуларних представништава страних земаља.