Ко ће бити власник Лутрије, све опције у бубњу

Игре на срећу Србији нису донеле срећу. Уместо да, као у другим земљама, носи златна јаја, из лото бубња у буџет Србије сливају се симболичне суме. Године 2012, чак су пословали у минусу. Држава намерава да томе стане на пут.

"Замислите, ми зарадимо као држава милион евра годишње, а једна Словачка 250, 300 милиона. Па, шта смо ми, идиоти? И зато сам бесан на себе што сам слушао људе око себе како ми причају да неко други хоће да краде, а у ствари смо ми сами себе поткрадали", каже премијер Александар Вучић.

"Сад је крај, идемо у модернизацију, увођење страног партнера", истакао је премијер. 

Какав крај би значио почетак бољег пословања и да ли је време за промену власничке структуре – о томе полемишу економисти.

"Двадесет седам одсто, колико убере лутрија од свих игара, иде у буџет. Још ако успешно послује, проистећиће и добит. При оваквом стању ствари, када ми нисмо успели направити успешно пословање од монополског положаја у класичним играма, треба прећи на други модел, дакле приватизовати", каже Милан Ковачевић, консултант за страна улагања.

Економиста Љубодраг Савић сматра да нема потребе да се било шта ради, осим да се нађу поштени и способни људи.

"Лутрија не захтева нарочита улагања и нигде у свету не може да буде на губитку, па не може ни у Србији", каже Савић.

У Европи правила нема. У неким земљама лутрија је у приватном власништву, у другим у државном. Британска национална лутрија Камелот, од оснивања је приватна, док је у Немачкој државна. Обе остварују приходе који се мере милијардама евра.

У окружењу, такође је мешовито. У Црној Гори и Македонији лутрије су приватне. У Хрватској и у БиХ државна.

Владимир Ђукановић, бивши председник Скупштине Лутрије, сматра да је, осим власништва, важно и ко обезбеђује комјутерски софтвер за игре на срећу. Тај посао за Државну лутрију Србије, већ 10 година, обавља предузеће "Нирвана" из Хрватске.

"Они су 2005. дошли и од 2005. не можете да их избаците зато што, кад једном узмете софтвер за лото, ви сте суштински зависник од тог софтвера, јер не можете у једном моменту да кажете: 'Ми прекидамо са овим софтвером' и стопирате игру, јер игра мора да тече", каже Ђукановић.

Према његовим речима, да би набавили други софтвер, потребно је најмање шест месеци.

Крајем прошле године Влада је потписала уговор са Војнотехничким институтом у Београду како би он обезбедио софтвер Лутрији.

Институт од тада тестира софтвере за игре на срећу и требало би да ускоро преузме тај посао.

Како РТС сазнаје у Влади, Лутрија ће највероватније бити приватизована по моделу по којем је приватизован ЈАТ, са циљем да се, као и у случају те компаније, направи много ефикасније предузеће које би државној каси донело више новца него сада.

То значи да ће држава остати већински власник са 51 одсто удела, а управљање ће препустити професионалном страном менаџменту.

Држава би, у том случају, имала већину у Надзорном одбору, преко којег би контролисала управљање компанијом.