Како стати на пут екстремистима у региону

Црногорска полиција протерала је крајем прошле недеље четворицу вехабија од којих двојицу у Србију. Тамошњи медији преносе да је реч о превентивним мерама за спречавање терористичких напада и регрутовања црногорских држављана за одлазак на страна ратишта.

Идентитет протераних вехабија из Црне Горе није саопштен. Нису имали лична документа нити пријављен боравак, па су после безбедносних провера протерани.

Неки ранији случајеви са ових простора показују да се за врбовање особа за одлазак на ратишта у Сирију користе и легално регистрована удружења која организују предавања, трибине и семинаре. Новац се прикупља међу истомишљеницима у земљи и иностранству.

Милан Мијалковски, професор Факултета безбедности у пензији, каже да је чињеница да они немају никакав проблем са финансирањем.

"Они крену у Турску. Тамо постоји пункт који их прихвата и обезбеђује до сиријске границе, значи функционише. За све то треба новац", каже Мијалковски.

Списак српских држављана на ратиштима у Сирији и Ираку није потпун, јер се процењује да су многи отпутовали из других земаља где су били на привременом раду или школовању.

У МУП-у кажу да до ратишта стижу или копненим путем, преко Бугарске и Турске, или авионом до Истанбула, а у једном случају и преко Египта.

Друштвени медији, на првом месту интернет, имају изузетно значајну улогу, како у процесу радикализације и индоктринације појединаца тако и у самом организовању и врбовању заинтересованих за одлазак на ратиште у Сирији. Тако се на бржи и једноставнији начин остварују жељени ефекти, који се, у крајњој линији, односе на регрутовање нових присталица и потенцијалних бораца за потребе терористичких организација, наводи МУП.

Откривање и доказивање тероризма један је од најтежих послова за тужиоце. Специјални тужилац Миљко Радисављевић каже да посао олакшава добра сарадња и правовремене информације добијене од служби безбедности и полиције.

Радисављевић каже да се кривична дела тешко доказују јер су, по правилу, везана за врло конспиративне активности које су прикривене и које су, управо због намера и побуда због којих се те активности предузимају, тако конципиране и тако се прикривају да не буду лако уочљиве и не буду доступне органима који могу да их предупреде и спрече терористичко деловање. 

Стручњаци упозоравају да Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Македонији недостаје заједничко тело које би пратило деловање потенцијалних екстремиста.

Милан Мијалковски сматра да би то тело требало да буде центар где ће се дневно размењивати оперативна сазнања о џихадистима, њиховом кретању, њиховим намерама."

"У том случају, неће се догодити ово што се десило сада у Црној Гори – ухапсили, па протерали. Његовим протеривањем у другу државу проблем није решен. Он је награђен и сада тамо наставља оно што је циљао", каже Мијалковски.

Од прошле године, у кривични закон Србије уведена су два нова кривична дела: учествовање у рату у страној држави и организовање учествовања у рату у страној држави. За та дела запрећене су казне од шест месеци до 10 година затвора.

Пред Специјалним судом у току је поступак против пет особа оптужених за терористичко удруживање.