Скуп пут до достизања еколошких стандарда ЕУ

Велики број прописа већ је усклађен са европским укључујући и заштиту афричке грлице, око које се недавно полемисало у парламенту. Истим актом заштићена је и пољска јаребица. То је једно од питања покренутих у Бриселу, у новембру прошле године.

"Директива о птицама укључује и миграторне врсте, значи оне које су у прелету преко територије Србије и све то морамо да препознамо у свом законодавству", указује Снежана Протић, шефица Одсека за еколошке мреже и оцену прихватљивости.

За достизање стандарда у заштити животне средине Србији је потребно више од 10 милијарди евра. Највише за воду – седам милијарди евра.

"Ми сада у Србији имамо 40 постројења за пречишћавање отпадних вода. Двадесет осам су у функцији, осам раде према карактеристикама које су одговарајуће", каже шефица Одсека за заштиту вода Душанка Станојевић и напомиње да само осам одсто становништва у овом тренутку у Србији има адекватан третман отпадних вода.

Александар Весић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине указује да је потребно сачувати ресурсе за потребе будућих генерација.

"Морамо да сачувамо воду, пијаћу воду морамо да сачувамо за потребе будућих генерација... Ако будемо наставили овако да загађујемо нећемо имати воду за пиће за 30, 40, 50 година", рекао је Весић.

Србија је на предлог Европске комисије направила постскрининг документ, што није примењивано за друге земље.

"Хоћу да вам кажем да смо заправо добили прилику која се не добија често. да пре него што кренемо са званичним процесом отварања овога поглавља ми кажемо шта су планови за овако важно, најскупље поглавље за преговарачки процес", истакла је шефица преговарачког тима Владе Србије Тања Мишчевић.

За сада нема довољно пројеката како би се искористили претприступни фондови Европске уније. У буџету за ову годину за заштиту животне средине предвиђено је свега 0,14 процената бруто домаћег производа.