Живот поред јаловишта на сопствени ризик

И поред пет брана које је РТБ "Бор" урадио у новембру, тешки метали попут гвожђа и олова и даље теку и загађују воду и земљиште километрима даље.

Некада се на тој речици пецало и расхлађивало за време врућина, а сада и најмањи контакт са загађеном водом може да има озбиљне последице по здравље.

Мала Тијана Милосављевић каже да се деца више не играју на том месту, већ у дворишту.

Костајнички крај, до прошле године, био је познат по производњи воћа и поврћа.

Због изливања јаловине и тешких отрова, мештанима је забрањено да сеју башту. Не знају, кажу, да ли им је овде теже лети или зими.

"Са једног брда сам колицима дотерала и посула по редовима и онда сам посадила башту", каже мештанка Стоја Милосављевић.

Упитана да ли ће јести то поврће, каже да мора јер нема друго.

Милојко Јовановић каже да јаловина смета јер наноси смрад у топлим данима.

Мештани Костајника пијаћу воду добијају са другог брда. Према последњој анализи воде коју је Завод за јавно здравље у Шапцу радио пре неколико месеци, у Костајничкој реци концентрација антимона је 130 пута већа од дозвољене.

Из општине Крупањ кажу да су, после много обећања, коначно добили једно вредно пажње.

Уз финансијску помоћ Владе Јапана, ускоро би требало да почне израда пројектне документације за санацију читавог јаловишта.

Мирослав Милутиновић из Општине Крупањ каже да је решавање проблема преузела Канцеларија за помоћ и обнову и Канцеларија за развој Уједињених нација (УНДП).

"Тренутно је преко УНДП-а расписан конкурс за избор пројектне куће која ће се бавити решавањем овог проблема", наводи Милутиновић.

Након израде пројекта, план је да санација крене у две фазе.

Прво ће се решити проблем вода које се уливају у јаловиште и стабилизовати критична маса која је отицала у реке.

Други део уређења подразумева сређивање и чишћење корита реке. До тада, овде ће, кажу, живети на сопствени ризик.