Мањкавости тужилачких истрага

Отежавајућа околност је и то што повећање надлежности и дужности тужилаца није праћено повећањем ни њиховог броја ни обезбеђивањем других ресурса. Последице су, кажу између осталог, спори кривични поступци, неједнак и отежан приступ грађана правди. С друге стране, ресорно министарство најављује разговоре о проблемима у примени Законика.

Идеја да кривични поступак води јавни тужилац уместо истражног судије је добра, али, како оцењују у Удружењу јавних тужилаца, не даје очекиване резултате.

Тужиоци су претрпани предметима, а да би били ефикасни све чешће користе алтернативна решења - споразум о признању кривице и одбацивање кривичне пријаве. Тако многи предмети ни не дођу до суда.

"Ми у овом тренутку имамо правосудни систем у коме се по правилу не суди него се преговара, договара, цењка и можда у неким ситуацијама то јесте прилог бржем решавању кривичне ствари, али с друге стране то јесте губитак за принцип правде и правичности", каже Горан Илић из Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије.

Струка спори и то што јавни тужилац самостално, без судске контроле, одлучује да ли ће пријављеног кривично гонити по службеној дужности. Ако одбаци кривичну пријаву, оштећеном једино преостаје да уложи приговор Вишем тужилаштву.

"У мојој пракси то се своди на то да вам Више тужилаштво достави једну једину реченицу где каже да је ваш приговор неоснован и тиме сте изгубили сваку могућност да даље водите кривични поступак. По ранијем Законику о кривичном поступку било је предвиђено да када Јавно тужилаштво одбаци кривичну пријаву ви сте имали рок од осам дана да ви као оштећено лице преузмете гоњење", објашњава адвокат Александар Радивојевић.

Када тужилац одлучи да кривично гони и дође до подизања оптужнице, суд мора да је потврди. Ако истрага није била добра, предмет враћа тужиоцу на дораду.

"Суд је мање ангажован него пре, дакле није он тај који истражује случај, изводи оне доказе које странке предлажу. Мислим да се ту појавило доста проблема и да је то рецимо једно поље у којем такође овај закон захтева измене и допуне с обзиром на то да нека права која су заштићена и европском конвенцијом о људским правима не могу да буду препуштена странкама", каже Омер Хаџиомеровић из Друштва судија Србије.

Ресорно министарство се позива на Извештај Републичког јавног тужилаштва о примени Законика о кривичном поступку - у њему се, кажу, наводи да се Законик успешно примењује, да је кривични поступак постао динамичнији и да се лакше долази до пресуде.

"Концепт тужилачке истраге се неће мењати, разговараће се о томе који су евентуално проблеми у примени овог Законика те у оквиру концепта тужилачке истраге може да дође до оних промена које воде ка побољшању Законика", најављује државни секретар у Министарству правде Радомир Илић.

Како сазнајемо, поднето је више иницијатива за оцену уставности Законика о кривичном поступку. Међутим, РТС није добио званичну потврду о томе из Уставног суда. Ни у Републичком јавном тужилаштву нису хтели да коментаришу.