Радници "Електромреже" потписали донорске картице

Запослени у "Електромрежи Србије" најпре су одслушали предавање о значају завештања органа, а онда је уследило потписивање картица.

"Мој мотив је хуманост, ја сам лично остао без оца који је чекао трансплантацију и није је доживео. Сви треба да се прикључе овој акцији јер један живот који више не постоји може да продужи и до десет живота", указује директор ЕМС Никола Петровић.

Запослени у "Електромрежи" поручују да је ово једна хумана акција коју треба сви да подрже јер много људи чека на трансплантацију,

И док су у "Електромрежи" потписивали донорске картице, на Војномедицинској академији се после трансплантације бубрега опоравља четрдесетрогодишњи Никола.

Захваљујући оцу, који му је дао бубрег, Никола сада безбрижније може да очекује септембар и рођење трећег детата. На дијализу је ишао три године, а бубрези су му страдали у саобраћајној несрећи.

"Не идем више на дијализе, нема више тог малтретирања, мучења. Другачији је живот, све се враћа у нормалу", истиче Никола Малетковић.

Николин отац, који има 74 године, каже да су се за интервенцију припремали од прошле године.

"Било је питање да ли могу да поднесем или не. Одобрили су да може и, хвала Богу, успело је", прича Јован Малетковић.

У Србији је неопходно развијање тзв. кадаверичне трансплантације, када се органи узимају од особе која је мождано мртва.

"Сталном, континуираном кампањом се повећава ширење свести о значају донирања органа, а самим тим и повећава се број донора, повећава се свест нације. То је кампања која не престаје никада", наводи Ненад Милојичић, вршилац дужности директора Управе за биомедицину.

У Србији је од почетка године сагласност за трансплантацију дало 11 породица, урађено је 20 трансплантација бубрега, петоро пацијената је добило ново срце, четворо јетру, а урађено је и шест трансплантација рожњаче. Донорску картицу у овом тренутку има око 115.000 грађана.