Мали деоничари "Студија Б": Приватизација је велика неправда

Како је рекла деоничарка Студија Б Лила Радоњић на конференцији за новинаре, мали деоничари су власници Студија Б, и то око 80 одсто, по законима Анте Марковића, који су важили у то време, наводећи да су по истим законима приватизовани и Вечерње новости, Привредни преглед и друге медијске куће, пренео је Танјуг.

"Приватизација никоме није оспорена, осим Студију Б. Рачунамо да је из чисто политичких разлога приватизација Студија Б поништена и да је судска инстанца ставила тачку на причу о власништву, али ми нисмо, и даље инсистирамо на томе да смо власници Студија Б", рекла је Радоњић.

Рекла је да су деоничари практично донели свој новац од куће и да се тај дуг признаје и од стране самог Студија Б и од Савета за борбу против корупције, али се води полемика о томе колики је износ тог дуга и како ће та средства бити ревалоризована данас.

"Сви тражимо део који нам припада и сви они који на неки начин аплицирају за куповину Студија Б, треба да знају да тиме купују нерешену ситуацију и дуг", поручила је Лила Радоњић.

Бивши уредник Радија Студио Б и деоничар Звонко Пантић истакао је да када је извршена прва приватизација, запослени од друштвене заједнице нису добили ниједан динар, да је само у почетку Новинска кућа Борба дала гаранције за кредите које су радници дигли и сами отплаћивали.

"Тада је било време експанзије и "бума" Студија Б, понудили смо производ који је прихваћен, имали смо толико реклама да је претила опасност да угушимо програм. Сав тај новац смо улагали у развој, а врло мало у плате радника, а истовремено многе ствари смо добили на компензацију", рекао је Пантић.

Додао је да је слушаност Радија Студио Б на територији Београда била 98 одсто у једном тренутку.

Деоничар Зоран Остојић навео је да је оглашена приватизација Студија Б велика неправда и да је неспорно да је Студио Б већ једном приватизован.

"Запослени су уложили новац у Студио Б, који никад није враћен, а 1996. је Студио Б практично национализован", рекао је Остојић.

Према његовим речима, Јелисавета Василић је тада била судија у Привредном суду, који је после четири године деоничарског друштва Студија Б поништио ту приватизацију, јер "нису имали право да се приватизују, јер су били јавно предузеће".

"То елементарно није тачно", рекао је Остојић, напомињући да је Студио Б био друштвено радиодифузно предузеће, никако јавно, ни са Скупштином града није имало никакве везе.

Остојић је нагласио да се Студио Б нуди за 530.000 евра, а да 51 деоничар, од њих 86, који воде спор већ осам година, по последњем вештачењу, треба да добију 38 милиона динара.

"Када се дода још 35 деоничара, јасно је да је наш дуг већи него почетна цена. Мислим да будући купац то не зна и треба га обавестити да не може да се купи Студио Б по тој цени", сматра Остојић.

Савет за борбу против корупције у писаном одговору деоничарима Студија Б навео је да се из документације добијене од Министарства привреде јасно види да је приватизација тог предузећа поништена пресудом Врховног суда Србије од 26. децембра 1995, а да је из документације добијене од ЈРДП Студио Б евидентно да је један број запослених-бивших деоничара, покренуо тужбу, са захтевом да им се надокнади вредност новца, који су својевремено уложили у капитал Студија Б.

На основу својих надлежности, Савет за борбу против корупције не може утицати на окончани судски поступак, нити га преиспитивати.