Српски пољопривредни брендови

Најбрже се кисели, има најтањи лист и најукуснији је. Футошки купус, којим се поносе његови произвођачи. Младе маме да помогну, овога пута, улазницом за први дан Егзита.

"Схватам значај да треба да присуствујемо што већем броју акција јер треба да преузимамо иницијативу и улогу старијих", каже Ивана Јанковић.

Има и оних који први пут учествују у радној акцији као што је Милана Црепуља која истиче да је веома задовољна.

Пре три века у Футогу се порез плаћао купусом, толико је кажу био добар. Данас се футошки купус налази на многим јеловницима не само у Србији него и у земљама Европске уније.

Управо ту се ломе копља – у борби за заштиту географског порекла производа. У Србији је много оних који то нису учинили. Срећом, има и оних који јесу.

"Једна од основних награда је та да се формира разлика у цени футошког купуса и осталих купуса. Наши произвођачи добијају обуку како да производе здраву и безбедну храну и то је један предуслов да би у будућности могли прво да конкуришу за национални фонд а онда да конкуришу кроз европске фондове", објашњава председник Удружења "Футошки купус" Горан Пуача.

Светски а српски, могли би да буду и сјенички сир, сремски кулен, ариљска малина - али ниједан од тих производа није заштићен на европском нивоу. Ресорно министарство од следеће недеље посећује произвођаче, а главна тема биће заштита производа.

"Свесни смо тога да се ради о малим произвођачима и да их треба финансијски помоћи, тако да и кроз Закон о подстицајима и руралном развоју, поред тих општих мера подршке имамо и специфичне мере које су баш намењене тим произвођачима. Управо за циљ имамо да систем буде што атркативнији, да укључимо што више произвођача, а да обим производње буде већи него што је сада", истиче Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде.

На светском тржишту нема већег патриотизма од заштите производа. То је шанса за земљу да убира плодове и успут, кроз брендове, гради имиџ.