Различите судбине локалних медија у Србији

Не чекају власника, спремају се да то постану. На списку за приватизацију медија нема Телевизије Врање, али телевизија има списак запослених који би да је одрже у животу.

"То смо од првог дана прижељкиали, али смо имали стратегију за сваку могућу варијанту", каже Зоран Величковић, в. д. директора Телевизије Врање.

Право на пренос капитала имају само они, који на своје име, немају акције других друштвених предузећа. Таквих је у телевизију у Врању десеторо запослених и десеторо пензионера. Питање је, међутим, ко ће, после 20 година, да прави програм. Половина је узела отпремнине - углавном новинари и сниматељи. Још важније, како ће без државних пара до пројектног финансирања?

"Идемо по принципу да један човек ради све. Нема дилеме да су наши тимови оспособљени, да aдекватно одоговоре да наши пројекти буду најбољи", објашњава Зоран Величковић.

Врањанци нису једини, заинтересовани су и у телевизијама у Бору и у Ковачици. Чека се Влада и правилник о преносу капитала.

Због тога људима пропадају дани. Мислим да је то перспектива оних који су за то спремни, али наравно за то је потребан и предузетнички дух и предузетнички дар, а знамо да то нема свако", наводи Нино Брајовић, Удружење новинара Србије.

Иако би, на то не може да рачуна Радио Лесковац. Зграда у процесу реституције плус дуговања, за Агенцију за приватизацију једнако је ликвидација. Запослени кажу, из минуса излазе чим им локална самоуправа исплати плате. Узалуд.

"За нас овај радио значи живот, значи све. Тешко је веровати у то да се нико није потрудио како је требало да се спаси медијска кућа са оволиком традицијом", каже Иванка Стојановић, новинарка Радио Лесковца.

Телевизија Ћуприја је први ликвидирани медиј у Србији. Таква судбина могла би да задеси њихове колеге у још двадесетак медија.