Пут инклузивног образовања од теорије до праксе

Инклузија, која се у нашим школама законски спроводи од 2009. године, императив је не само образовања већ целокупног друштва. То је једна од порука са конференције под називом "Политике и праксе инклузивног образовања у југоисточној Европи" која је окупила представнике школа и међународних институција са циљем да се представе примери добре праксе, али и укаже на постојеће проблеме.

Инклузија подразумева квалитетно, доступно и праведно образовање за свако дете. Колико је Србија у томе напредовала?

Неке ученице нису хтеле да седе скрштених руку гледајући неправду. Желећи да помогну вршњацима који су одбацивани из друштва, прикључиле су се мрежи подршке инклузивног образовања. Заједно се, кажу, лакше боре против предрасуда.

Помака у ставовима има, али има и препрека – највише међу онима који не знају довољно о инклузији – а таквих је и међу професорима и међу родитељима.

"Мисле да је то додатна обавеза да требају додатне припреме. Врло често се чује: 'Ми нисмо учили о томе'. Дакле, то су сумње код просветног кадра. А код родитеља то је најчешће из страха да професор који се бави таквим дететом занемарује другу децу", каже Љиљана Радовановић Тошић, психолог у ОШ " Радоје Домановић" у Нишу.

Упорност и истрајност су пресудни, каже професорка Александра Маравић која ради, између осталог, и са ученицима који имају дислексију и друге проблеме у развоју.

"Морала сам да прилагодим програм. Уколико се раде неки есеји, пошто ја предајем енглески језик, увек им дам другу шансу или им оставим више времена, оставим додатних пет минута и видим да им то много значи", каже Александра Маравић, професорка у Петој београдској гимназији.

Србија је направила огроман напредак у спровођењу инклузије, али још много посла нас чека.

"Превише деце се и даље не школује. Велики број деце из сиромашних средина не похађа вртић и то је велики проблем јер је предшколско образовање најважнији моменат у развоју детета", истиче Северина Леноарди из Уницефа у Србији.

Ако хоћемо напредак, инклузија је приоритет и императив, подсећа ресорни министар.

"Ово друштво мора да буде кохерентно и да свако оствари максимум својих талената. То ће бити могуће једино ако сви на крају школовања буду у позицији да одлучују о својој судбини, ако буду компетентни и довољно образовани да помогну нама као друштву", истиче министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић.

Конференција попут ове шанса је да се пут од теорије до праксе скрати и пружи неопходна подршка свима у том ланцу, а нарочито наставницима.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.