Савет тражи да спорне приватизације буду приоритет у истрагама

Савет је, у препорукама Влади Србије, такође затражио да се полицији и Тужилаштву омогуће услови да поступају по његовим извештајима, и то не само у "24 спорне приватизације", већ и у свим осталим случајевима који су им прослеђени на поступање, пренео је Танјуг.

Поред тога, Савет тражи да се онемогући политички и сваки други вид притисака на рад судова и тужилаштва, како би се сви поступци спроводили брже и ефикасније.

То тело сматра да треба испитати постојање саучесништва између одговорних лица у име продавца друштвеног капитала, одговорних у субјекту приватизације са његовим купцима, или постојање неког другог кривичног дела, као и да треба предузети законом предвиђене мере за одузимање имовинске користи.

Такође оцењује да треба успоставити већу координацију рада Пореске управе, Управе за спречавање прања новца, тужилаштва, полиције и других надлежних институција у вези са одузимањем незаконито стечене имовине.

Наводећи да је евидентно да држава није на адекватан начин реаговала на уочене проблеме који прате процес приватизације, Савет саопштава да је обрадио више стотина представки које се односе на неправилности у процесу приватизације, о чему је Влади Србије поднето више од 40 извештаја током протеклих десет година.

Савет је, како се наводи, у својим извештајима већ указивао на проблематичан нормативни оквир и недостатак системске промене, на недоречености, контрадикторности и нелогичности у прописима које омогућавају корупцију и због тога препоручио Влади Србије да задужи надлежне институције да предузму мере на откривању незаконитих приватизација и процесуирању одговорних.

У највећем броју приватизација било је незаконитости, наводи Савет који указује на то да је изостала одговорност надлежних за спровођење поступка приватизације због чега је настала несагледива штета за привреду и друштво у целини.

Затражено је да се у поступку измена и допуна Закона о приватизацији сузе дискрециона овлашћења, попуне правне празнине и утврде јасни критеријуме који се односе на дужину накнадних рокова за испуњење преузетих обавеза који се остављају купцима субјеката приватизације, наплату банкарских гаранција и уговорних казни несавесним купцима...

Савет је, наводи, у својим извештајима већ указивао на недоречености, контрадикторности и нелогичности у прописима које омогућавају корупцију и због тога препоручио Влади Србије да задужи надлежне институције да предузму мере на откривању незаконитих приватизација и процесуирању одговорних.

Такође, Савет је истакао да не постоји адекватна контрола како за извршење уговора, тако и за директора Агенције за приватизацију, који је имао изузетну моћ у поступку приватизације, без икаквих јасних одговорности.

"Агенција приликом приватизације предузећа није вршила свој основни задатак, да субјектима приватизације нађе доброг власника, који ће одржати континуитет производње и бар задржати број запослених", наводи Савет.

Додаје да Агенција није контролисала делатност купца, порекло новца којим се предузећа купују, нити је утврђивала бонитет купца што је, оцењује, створило проблеме у приватизацији привредних субјеката у Србији.

Савет наводи као проблем и могућност Агенције да бира консултантске куће, што се у великом броју приватизација показало да се ради о истим консултантским кућама, најчешће одабраним уз сагласност купца, као и то што није дефинисано шта је стратешки партнер, ко то оцењује, која су мерила да се неко прогласи стратешким партнером.

Наводи се и да је обављана непотпуна процена имовине, некретнина, залиха робе, као и имовине у другим републикама.

Уништена приватизована предузећа, наводи Савет, раскидом купопродајног уговора враћена су држави, мали акционари су остали без акција и запослени без својих радних места, а нарушено је поверење инвеститора у правни систем Србије.

"Поднете су бројне кривичне пријаве и тужбе од стране бивших радника и малих акционара. Ти процеси још увек нису решени па за многе постоји могућност застаревања", упозорио је Савет.

Савет наводи да приватизацијом пољопривредних предузећа и комбината није решен статус својине над земљиштем, већ су купци куповином предузећа у Катастру непокретности мењали статус својине над земљиштем тих комбината из друштвеног и задружног, у приватно, само на основу купопродајног уговора, што је супротно закону.