Борба са бирократијом тежа од борбе за живот

Када су прошлог лета њеној другарици Ивани отказали бубрези због дијабетеса, Маријана се није двоумила како да јој помогне. Трансплантација је урађена у септембру у Турској. Ивана није хтеле пред камеру, али нам је зато Маријана испричала да су обе савршено.

"Потпуно се нормално живи и са једним бубрегом као што може да се примети, а Ивана је такође много боље него што је била. Морала је да мирује током ове зиме, због епидемије грипа, али сада шета, излази, дружи се са пријатељима и све је у реду", каже Маријана.

Интервенција није могла да се уради у Србији јер закон не одобрава пријатељску трансплантацију, лабораторијске анализе упозоравале су да је Маријанино здравље лошије од Иваниног, да би на крају лекари рекли и да се Иванини и Маријианини бубрези не подударају.

Све то је у Турској било потпуно другачије и трансплантација је успешно урађена. А онда се Маријана по повратку у Београд, и једномесечног боловања, суочила са још једним проблемом.

"Онда је почела читава Одисеја око боловања. На 100 одсто плате, на шта по Закону имам право, чекала сам четири-пет месеци. Они су стално тражили још и још доказа, на крају сам им предложила да одемо у операциону салу, да ме отворе, да се увере да ми фали један бубрег. Нисам знала како да докажем бирократији – ја сам отворила боловање код лекарке опште праксе, то значи да ни систем систему не верује", објашњава Маријана.

Маријана је прва особа у Србији која је пријатељици поклонила бубрег, а пошто је све урађено у иностранству, наши прописи нису предвидели такву ситуацију.

Маријани је исплаћено боловање четири месеца касније. После свега, у Фонду за здравствено осигурање о овом случају нису хтели пред камере, али у писаном одговору објаснили су и да Законом о здравственом осигурању није прописана могућност да осигурано лице самоиницијативно оде на лечење у иностранство због трансплантације органа, па тако ни накнада за боловање.

Маријана је и данас, без обзира на бироктратске проблеме кроз које је морала да прође, ипак имала јасну поруку.

"Морамо стално да објашњавамо зашто је донирање органа добро. На крају, донирајући органе човек наставља и даље да живи после смрти. Желела сам својој пријатељици да дам бубрег, јер сам имала више среће од ње. Када је неко срећан, треба ту срећу да подели са неким другим", поручује Маријана Милосављевић.