Беспарица и незапосленост у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи

У сарадњи с међународним организацијама и локалним самоуправама ускоро би требало да почне процена броја становника, јер званичних података нема због одбијања Албанаца да учествују у попису.

Највише запослених у Прешеву ради у државним органима и локалној управи.

"Што се Албанаца из овог региона тиче, они су сви укључени у државне иснституције, чак и оне странке које су до јуче бојкотовале изборе за Национални савет, сада воде Национални савет", објашњава народни посланик Шаип Камбери.

Радним даном су на улици углавном пензионери, таксисти и продавци воћа и поврћа. Људи се жале да нема посла и кажу да им често помажу рођаци из иностранства.

Иако постоје мале породичне фабрике намештаја и столарије, најбоље зарађују угоститељи и трговци. Ћенан Малићи из Бујановца има фарму товних јунади и прерађује месо. Запошљава 45 радника, од којих су половина Срби.

"Од државе и Координационог тела смо пре три године добили помоћ, купили смо машине и то је добро. Надамо се да ће помоћи бити опет", каже Ћенан Малићи из Бујановца.

Близина Коридора 10, Космета и границе са Македониом, није искоришћена. Прешево је прошле године добило породилиште иако све више младих у потрази за послом одлази из овог дела земље.

"Пре неколико година имали смо 1.200 деце, сада се тај број смањио на 736", каже директор Основне школе у Великом Трновцу Наим Саљиху.

Велики Трновац је највеће село у општини Бујановац. У њему живи 11.000 људи. Мештани тврде да је велика стопа незапослености и да ради сваки четврти становник Великог Трновца.

"Трудимо се да решимо нека политичка питања која доста оптерећују ову средину, као што су број становника, употреба језика и националних симбола", наводи председник Координационог тела Владе Републике Србије за Прешево, Бујановац и Медвеђу Зоран Станковић.

Осим на незапосленост и беспарицу, Албанци из Прешева и Бујановца жале се и на недостатак књига на матерњем језику за основце у 16 албанских школа.