"Закон о тајности података зрео за измене"

Како је истакнуто, постојећи закон је већ ''зрео'' за иновирање, а реформа те области подразумева реформу система безбедности установа и законске измене, едукацију кадрова, процену стања у институцијама, сагледавање позитивних и негативних искустава у законској регулативи, преноси Танјуг.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић рекао је да се залаже за доношење новог закона или радикалну измену постојећег наводећи да је и при доношењу постојећег указивао на проблеме.

Подсећајући да је донет закон који је имао претензије да буде нов, модеран и који би у фундамент нашег система тајности унео некакве стандарде, он је додао да је још тада као проблем истакао чињеницу да се подразумевало доношење енормне количине подзаконских аката да би закон могао да функционише.

''Од великог броја аката за које је рок углавном био јун 2010. или почетак 2011. године донет је један једини акт'', навео је Шабић додајући да је циљ доношења закона био да се успостави систем јер је био наслеђен хаос.

Нема организованог друштва, државе која нема потребу за функционалним системом правила која обезбеђују да у сваком тренутку одређене информације које из легитимних и оправданих разлога не могу бити доступне јавности, не уживају квалитетну заштиту, оценио је повереник.

Како је рекао у фундаменту једног таквог система у свакој држави треба да буде закон о класификацији података или тајности података.

''Потрошили смо много времена, а имамо још много проблема'', рекао је Шабић.

Председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности Момир Стојановић рекао је да је кључна дилема како помирити решења из закона о заштити тајних података и решења из закона о заштити података о личности и приступу информацијама од јавног значаја наводећи да има много простора да се уреде и један и други закон.

Он се запитао како обезбедити приступ информацијама од јавног значаја и како спречити да се неки државни органи, појединци или руководиоци позивају на виталални државни и национални интерес онда када им нешто не одговара да уступе податке.

''Неуређен систем заштите података одражава се на националну безбедност, али и све друге аспекте свакодневног живота. Слажем да је неопходно што хитније доношење прописа који уређују област заштите подата, подзаконских аката који ће омогућити пуну примену закона'', рекао је Стојановић.

Директор канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података Горан Матић подсетио је да је прошло скоро пет година од усвајања закона који се свео на питање поседовања персоналног безбедносног сертификата као личног педигреа и престижног момента у друштву, док је све остало сувишно и бесмислено.

Како каже, тражи се сертификат који је урађен по европском и НАТО стандарду за приступ службеној тајни која је заправо наручито осетљив податак о личности.

Као проблем он је истакао и организационо техничке припреме наводећи као пример Министарство пољопривреде који је најозбиљнији корисник тајних података јер чак 70 до 80 података у отварању поглавља иду ка то министарству које није предузело ни базичне кораке.

Директорка Центра за евроатланске студије Јелена Милић рекла је да је Закон усвојен 2009. године, али да су пробијени сви законски рокови за његову примену што не доприноси квалитетном функционисању система безбедности.