Пут миграната преко Србије у Европску унију

Након великих поморских несрећа у којима је страдало хиљаде људи, илегалнe миграцијe становника Блиског Истока и Северне Африке посталe су важно питање којим се баве европске институције и медији.

Италији, Грчкој и Кипру, чланицама Европске уније које су на удару првог пријема несрећних и исцрпљених људи, обећана је помоћ.

На прилив миграната копненим путем преко Балкана до сада се обраћало мање пажње, јер су на том путу за одбрану европских граница задужене и земље које нису чланице Уније.

Проблем је забележила агенција Ројтерс, која је послала репортере да на лицу места известе о проблемима са којима се Србија суочава, а о којима се на Западу мање говори.

Српској полицији је све теже да изађе на крај са све већим бројем миграната из Африке и са Блиског Истока, који се радије одлучују да у Европу уђу копненим путем него преко Средоземног мора.

У прва четири месеца ове године гранична полиција је већ ухватила око 10 хиљада илегалних миграната најчешће из Сирије, Авганистана, Пакистана и северне Африке, који до Европе покушавају да стигну преко Македоније, Косова и Србије.

Очекује се да тај број до краја године порасте на 30 хиљада.

Македонија и Србија леже на такозваном трансазијском коридору, који повезује Блиски исток и Африку са Европом преко Турске.

Ниједна од те две земље нема довољно средстава да се избори са драматичним порастом броја миграната.

Српска полиција непрекидно мотри на границу и чим примети покрет џиповима јури илегалце међу којима, како се сумња, има и исламских милитаната.

Прошле среде мала јединица српских полицајаца пресрела је групу од 15 имиграната из сиријског града Алепа.

"Код нас је рат, само проблеми, нема живота, нема ничега. Немамо од чега да живимо", каже мигрант из Сирије Хатем Ахмад и додаје да му је Британија крајња дестинација.

Заменик команданта граничне полиције Мирослав Јовић наводи да тренутно највише миграната долази из Сирије. Раније су, углавном, долазили из Авганистана и Пакистана.

"Некада је највише било мушкараца старих од 17 до 35 година, али однедавно са њима долази све више жена и деце", примећује Јовић.

Иако нема довољно људства, српска полиција успева да прати мигранте и у дубини своје територије.

Пре два дана пронађена је читава породица из Авганистана, која је приведена у у најближу станицу на идентификацију.

Македонски, албански и српски кријумчари мигрантима пребацивање преко српске границе наплаћују око 150 евра. За превоз од македонске до мађарске границе кошта пет стотина евра.

Неким мигрантима српске власти чак и одобре азил, али они не остају у Србији.

Прошле године српски азил је примило само 388 људи.

Кроз азил за азиланте у Бањи Ковиљачи само ове године прошло је више од 500 миграната. У Србији је остало око 50.

"Чак и када у полицијској станици добију потврду о затраженом азилу и пошаљу их у центар за прихват, они се у том центру ретко појаве, јер одмах наставе пут даље, зависно од тога колико новца имају. Њихов циљ је да што пре напусте Србију", објашњава директор Центра за азиланте Роберт Лесмајстер.

Српска полиција је 2012. године спречила 14.958 илегалних прелазака границе.

Тесно сарађује са Интерполом уз чију помоћ пажљиво проверава сваког имигранта како би се проверило да ли је повезан са неком од терористичких организација.