Хелсиншки одбор: Тровање у Вранићима тежак инцидент

Епидемија у дому за старе у Вранићима је проглашена 16. априла, заражене су 42 особе, од којих је седам умрло.

Прво питање је због чега се за тровање сазнаје са закашњењем и да ли је, и ко пропустио да предузме неопходне мере на време, које би можда и спасиле неки од изгубљених људских живота, истиче се у саопштењу, преноси Танјуг.

Изјава власника Петра Марића да су се корисници вероватно отровали ускршњим јајима које им је донела родбина, свакако је, како је наведено, лош покушај прикривања истине и пребацивања одговорности, додаје се у саопштењу.

"Поред тога што је немогуће да су баш сви заражени јели иста јаја, а међу њима су и запослени, па и особе из домског окружења, Марићева изјава открива да је зараза откривена бар два-три дана раније, јер се Ускрс ове године прослављао 12. априла, док је јавност за случај сазнала 16. априла", пише у саопштењу.

Како се наводи, олако третирање дијареје, мучнине, повишене температуре и других симптома који су се јасно испољили код свих корисника Дома, није само беспризорно и површно, већ се ради о тешком кривичном делу угрожавања здравља.

"Притом, сасвим је јасно да су те симптоме апсолутно морали да примете сви запослени којих иначе нема много, као што је несумњиво и да је власник Дома био упознат са ситуацијом и да је о томе морао да обавести Завод за јавно здравље у Чачку. Да ли је то урадио, или није, треба да покаже истрага", сматра Хелсиншки одбор.

У саопштењу Хелсиншког одбора наводи се да је, судећи по изјавама актера овог трагичног догађаја и медијским извештајима, више него јасна намера да се случај стави "ад акта" јер су, како испада, сви радили свој посао "у оквиру закона", што значи да одговорности нема.

На то, како је наведено, упућује и изјава градоначелника Чачка Војислава Илића, који је рекао да је "најважније да се утврди да ли су све надлежне службе интервенисале и реаговале по правилима".

Недодирљивост највиших државних службеника не сме бити разлог да се и овај случај, као и многи други пре њега, заврши констатацијом да су "криви закони", јер су за њихово доношење и спровођење ипак надлежне конкретне институције, установе и појединци, истиче се у саопштењу.

У саопштењу се наглашава да "елементарно непознавање система социјалне заштите и свих његових специфичности, које су заиста многобројне и у Србији јако компликоване", не може бити оправдање за министра рада Александра Вулина.

"Ако ништа друго, будући да је на чело министарства дошао као политички кадар, морао је да саслуша паметније и стручније од себе. Тако би на време увидео да није нормално да његово министарство издаје лиценце за рад, а не контролише да ли они који их добију (било да су државне или приватне установе у питању) и након тога испуњавају услове неопходне за збрињавање људи", додаје се у саопштењу.

Министар Вулин, како се истиче, иако надлежан за законе у области социјалне политике, не може да објасни како је могуће да његово министарство нема информације о отварању разних приватних домова за старе, "који по Србији ничу као печурке после кише".

Хелсиншки одбор напомиње да за разлику од миистра Вулина, његов колега (министар здравља) Златибор Лончар је макар посетио оболеле који су смештени у болници у Чачку, вероватно свестан да Министарство здравља сноси део кривице за пропусте у овом случају.

Александар Вулин, међутим, чак и не види своју моралну одговорност и на памет му није пало да понуди оставку, што би било очекивано. То је још само један у низу разлога због чега је он један од најгорих министара рада, запошљавања и социјалне политике", сматрају у Хелсиншком одбору.

"Ако већ власт не реагује, за тужилаштво нема оправдања. Од отуђеног и одавно дехуманизованог друштва тешко је очекивати притисак и пробуђену савест. Да није тако, стари и немоћни не би ни били у оваквој ситуацији - напуштени и незаштићени", закључује се у саопштењу.