Какви су ефекти примене Закона о раду

Измена Закона о раду за Владу је била једна од најтежих и најважнијих реформи. Међу највећим компанијама промене су дочекане оберучке, док предузетници кажу да је најважније наћи доброг радника.

"Није се ништа променило. Ми смо дужни да пријавимо раднике које имамо. Спорно је што нема овог профила радника који је нама потребан, а то су физички радници", наводи Александар Аџемовић из фирме "Осетија" из Београда.

Синиша Жарин из предузећа "Мануал" из Новог Сада истиче да та компанија нема проблем са отпуштањем. "Да би се обучио да ради у 'Мануалу' треба пет до десет година. Таквих људи нема на тржишту", додаје Жарин.

Према новим прописима, послодавац отпремнину може да исплати само за године у којима је запослени радио код њега и да по истом принципу обрачунава додатак за минули рад.

Рад на одређено продужен је до три године, а отпремнина за пензију смањена са три на две зараде. Јесте да су тако послодавцима смањени трошкови, али предузетници кажу да им је од прописа важније да имају добре раднике.

"Рекао бих да је прошли закон био једнако прихватљив послодавцима и запосленима. Овај је показао да су изгубили радници зато што су последњи у ланцу исхране. Прво се намире дугови, па се онда исплаћују радници, па одете у пензију и видите да вам нису уплаћивани пензијско и инвалидско осигурање", истиче Зоран Стојиљковић из Синдиката "Независност".

Правници кажу да је најважније да се закон примењује исто за све. Где су пропусти и шта треба мењати у надлежном министарству, кажу, знаће у септембру.

"Оформљене су групе за израду анализе постојећих решења и решења која би требало да се нађу у неком новом закону о раду. Да ли ће то бити и хоће ли уопште бити зависи од социјалних партнера", истиче Јесенка Чворо из Министарства за рад.

Упркос лошем стању привреде, у Влади кажу да запосленост расте и то у најнеразвијенијим окрузима.

"У пет шестина округа, и то тамо где смо били најуплашенији, од Пирота до Западнобачког округа, дакле, највећи је раст запослености односно највећи пад незапосленост", истиче премијер Александар Вучић.

Циљ Владе је да се у наредне три-четири године незапосленост спусти на европских 10-13 одсто.