Гласови у глави, дискриминација у друштву

Уз разговор и лекове са овим проблемом научили су да живе. Међутим са предрасудама и дискриминацијом нису.

"Био је то мени добро познат глас моје покојне мајке. Узео сам само лек и отишао на спавање и никаквих проблема после нисам имао", прича Петар.

Мина Алексић из Удружења "Простор" објашњава како су људи који чују гласове у глави узашно уплашени.

"Бивају одбачени од породице и пријатеља, који их одмах стигматизују и залепе им етикету да не умеју да се контролишу", додаје Алексићева.

Да се ови проблеми не би потискивали, у Холандији је пре 25 година покренута међународна мрежа "Чути гласове".

"Покрет је настао јер су особе које чују гласове дискриминисане. Многи мисле да је реч о психијатријским пацијентима, а истина је да многи ни немају менталне проблеме", наводи Дирк Корстенс из међународне мреже "Чути гласове".

Своју мрежу проширили су на 27 земаља, a yахваљујући Аустралијској амбасади, однедавно и на Србију. Раде на два фронта: са пацијентима и са стручњацима.

"Ми смо једна мала амбасада у Београду. Имамо жељу да финансирамо заједнице које желе да донесу промене људима и пројекте који доносе опипљиве резултате. Овај пројекат може да донесе промене како особама које чују гласове, тако и широј заједници", истиче Џулија Фини, амбасадорка Аустралије у Србији.

Мина Алексић указује да су захваљујући њима предавачи у могућности да држе тренинге запосленима у психијатријским установама, као и корисницима групе за самопомоћ.

Обуку је до сада у Србији прошло 50 психијатара и психотерапеута и 40 пацијената. За ове стручњаке данашња теорија биће сутрашња пракса.

"Ово што је битно нека нова сазнања, неке нове едукације, јесте да се психиотерапијски ради и реагује и да имамо другачији приступ имамо са самим пацијентом", објашњава др Јованка Петровић, директор Специјалне болнице за психијатријске болести "Свети Врачеви".

Др Славица Ђукић Дејановић, в.д. директора Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", истиче да овакав пројекат представља огроман корак ка дестигматизацији јер у Србији постоји велики проблем - срамота је чути гласове.

"Људи имају страх и од сопствене менталне болести и беже од таквих људи", наводи др Славица Ђукић Дејановић.

На развој личности, али и болести, наслеђе и фактори средине играју велику улогу. А које све тајне крије наш мозак још се са сигурношћу не зна.

Кроз историју многе болести су биле стигматизоване. Па се тако раније сматрало да је у онога ко има епилепсију ушао ђаво. За промену става о онима који "чују гласове" потребно је време и добра воља.