Србија неспремна за одбрану од града

Док пољопривредници гледају у небо, надлежни не могу да потврде када би сезона одбране од града могла да почне.

Усеве у Средњем Добрињу код Пожеге од градоносних облака штите отац и син, стрелци Милан и Мирко Ковачевић. Годинама нема довољно ракета. Ове, још ниједна.

"Кад имамо ракета имамо сигурност у посао који радимо, кад нема, то је богу плакати", каже срелац Милан Ковачевић.

За четири хиљаде динара месечно, раде да би заштитили и оно што сами посеју.

"Мучимо се да посејемо, да роди, да продамо - прошле године се задесио град у јуну, ми се трудимо да не дође до њега, али главни услов свега су ракете", истиче Мирко Ковачевић.

Да би заштитили пољопривреднике, ракете купују и локалне самоуправе. Скромно и у јеку сезоне.

"Могу само да кажем да је Општина Пожега издвојила четири милиона динара из пољопривредног фонда и да ће из тог фонда бити набављен одређен број ракета", наводи председник Општине Пожега Милован Мићовић.

Сектор за ванредне ситуације набавио је 2.900 нових ракета. Са прошлогодишњим залихама локалних самоуправа има их свега 6.200. Отприлике три по противградној станици, а требало би да их буде четири пута више. Питање је и када ће одбрана од града почети.

"Прецизан датум не могу вам овог тренутка рећи. Закључком Републичког штаба за ванредне ситуације је предложено Министарству финансија да размотри набавку 11.000 ракета да би се постигао неки оптимални минимум у смислу функционисанаја система", објашњава заменик начелника Сектора за ванредне ситуације Бобан Стевановић.

Противградна заштита је од 2011. у надлежности Сектора за ванредне ситуације. Осим што је из Републичког хидрометеоролошког завода лопта пребачена у њохово двориште, у Сектору кажу, ништа се није урадило да се проблем системски реши. Пара хронично нема, а и проблем у организацији је готово непремостив. И даље се чека нови закон.

"Иницијатива је да се сектор за заштиту од града поново инволвира у РХМЗ под надлежношћу Министарства пољопривреде. Он ће на један другачији начин решити и легислативно и финансијски одбрану од града", истиче Стевановић.

Извесно је да Закон неће предухитрити евентуалне овогодишње непогоде. Искуства од раније показују да штета може да буде огромна. Хиљаду евра по хектару, ако град погоди кукуруз или пшеницу, до чак 25.000 евра по уништеном хектару јабука.