Јагоштица – село у којем се сви путеви завршавају

Једна посета војне санитетске екипе и медицински прегледи, потврдили су да су свакодневни напоран рад и живот према вековној традицији, више допринели њиховом здрављу, него што га је нарушила удаљеност од тековина савремене цивилизације.

Стижу лекари и то екипа Друге бригаде Копнене војске,која у последњих пет година у бајнобаштанском крају, организује бар по једну акцију "Војни лекар у селу".

Уз општи медицински преглед и ЕКГ, поделиће и лекове, а посетити и оне немоћне. И читава Јагоштица се дигла на ноге, њих педесетак, јер овде су ретки и гости и прегледи.

Миленко Стефановић (71), из Јагоштице, каже да је тек трећи пут у животу на лекарском прегледу, да је добро: "...не дај Боже горе, ово се може трпети."

Дуговечнији и здравији и од многих млађих, доле, у градовима, још увек бројнији од медведа, боре се са вуковима, друже са орловима, а дане мере послом и слогом без које не би ни опстали.

Јагоштица није на крају света, наводи Милош Стефановић, али је на крају Западне Србије. Село је на територији суве и водене границе са Републиком Српском.

Мифа Стефановић, који је добар део живота провео водећи туристе по овом делу Таре, каже да Јагоштица има доста извора добрих вода, лепих пашњака, да је окићена врховима планина и да је ту увек нешто ново што се може видети.

Са мужем - Диком - како свог Бранимира зове Божидарка Ђукић, у брак је ушла готово без ичега. Купили су земљу, поправили грађевине, радили, стицали и имали. И то је за њих леп живот. И до Америке је, интернетом, стигла прича о Јагоштици, о оморикама, Дрини, али и о Влаји и Бекану са планине Звијезде.

Свог овна, деда Владимир Матић, пољуби свако јутро, када дође до штале, а уз пољубац се увече и растану. Каже да тих шест година, колико је Бекан стар, он као да има дете или брата, тако са њим проводи дане.

Веран као пас, Бекан нема цену... поготову не по килограму, а премашио их је стотину: "Али где је његово знање", пита се деда Владимир, "где је његова уметност, и памет..."

Не чуди што Јагоштицу, са Брусничким кањоном, медвеђим јазбинама на 200 метара од кућа, дивокозама и вуковима, опседају спелеолози, зоолози, ботаничари и излетници.

Заменик председника општине Бајина Башта Мирослав Лукић каже да је ово подручје ипак посећено, иако нема ништа организовано што се тиче туризма.

Лукић сматра да је то шанса која се свакако мора искористити, и наводи да је уназад неколико година, све већи број страних туриста који долазе у Јагоштицу и више су него одушевљени њеним лепотама.

Тако природа и незванична титула најзабаченијег српског села, представља сламку спаса за оне који у њему живе. Још мало ће се на њој одржати преостала огњишта, све верујући да њихов једноставан принцип доброг живота коначно може бити и другима јасан, а уз мало улагања судбина Јагоштице другачија.