Сарадња науке и привреде приоритет Академије инжењерских наука

Циљ је да се ради на заједничким платформама, где су се обе организације препознале. Врата су отворена, а да ли ћемо умети да искористимо шансу, зависи само од нас, кажу, инжењери. Научни рад, истраживање треба комерцијализовати како би имао добар ефекат на привреду, економију и друштво у целини.

"Данас посебно могу да кажем да су наше радне групе, платформе оријентисане према иновацијама, енергији и техничком образовању. У те три теме очекујемо снажан допринос Српске Академије. Чини се да ћемо успоставити веома добре односе од чега ће користи имати не само Еурокејс већ и Српска Академија", каже генерални секретар Европске асоцијације инжењерских академија Жак Лукашек.

Лукашек каже да је амбиција да се чује глас инжењера, технолошке заједнице у Европи и да дође до интеракције са европским институцијама, са онима у Бриселу који доносе законе и прописе.

Наш проблем је питање реиндустриализације, односно како сада правити привреду.

"Шта су фабрике будућности? Да се сними технолошка мапа Србије и да се види шта је перспектива Србије. Што ми сви знамо, причамо - храна, вода, енергија,инфраструктура ИТ. Увек ИТ, јер се развија брже од свега и утиче на све сфере живота. Морамо да смањимо незапосленост поготову међу младим људима, школство је важно", истиче професор Бранко Ковачевић, председник Академије инжењерских наука Србије.

У разговору са министром Срђаном Вербићем закључено је да су проблеми исти као у већини европских земаља. А то је како средњошколце заинтересовати за студије техничких наука, а онда обезбедити њихову мобилност.