У Немачкој најбројнији азиланти са Косова

У јануару ове године грађани Косова поднели су укупно 3.630 захтева, у фебруару 7.728, а у марту чак 11. 7293 630 захтева, преноси Танјуг.

У марту ове године су, иза грађана Косова, на другом месту грађани Сирије, са укупно 4.620 захтева за азил, Албаније са 3.020 и на четвртом месту Србије за укупно 2.833 захтева.

Када је реч о укупно поднетим захтевима за азил од јануара до марта ове године, статистика показује да се на првом месту налазе грађани Косова са укупно 23.137 захтева, затим следе грађани Сирије са 15.444 и на трећем месту грађани Србије са 9.074 захтева.

Уколико се ова упореди са истим периодом прошле године, онда се уочава огроман раст броја захтева за азил, посебно са Косова, где је у периоду јануар - март 2014. године било поднето укупно 1.394 захтева сада 32.137, из Сирије 5 527 а сада 15.444 и из Србије укупно 5.289 захтева а сада 9.074.

Статистика показује да је у марту ове године Савезној служби за миграције и избеглице укупно поднето 32.054 захтева за азил, што је чак за 184,2 одсто више него у истом месецу прошле године.

Када је реч о Србији она је у Немачкој проглашена сигурном земљом, односно, земљом сигурног порекла, што значи да су захтеви за азил њених грађана у принципу неосновани, али се појединачно могу потврдити.

Поред Србије, таквим земљама проглашене су и Македонија и Босна и Херцеговина, чиме се потврђује да у све те три балканске земље нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомишљеника, па тиме ни основних разлога за подношењем захтева за азил.

Са Косовом је, међутим, другачије и ове године Немачка је била затрпана лавином косовских азиланата, који су долазили организовано, целе породице, што је изазвало бројне политичке дискусије и најозбиљније захтеве Берлина да Косово заустави масовно исељавање становништва.