Архиепископ Јован о дијалогу СПЦ и неканонске МПЦ

Архиепископ Јован је у емисији Седмица Радио Београда подсетио да је Македонска црква послала писмо српској патријаршији за обнављање дијалога.

Архиепископ Јован, који је након изласка из затвора у Скопљу на лечењу у Петрограду, на позив патријарха московског и целе Русије Кирила, каже да о томе треба да се изјасни најпре Сабор СПЦ, а потом и Охридска архиепископија.

Тврди да СПЦ у том дијалогу не може да понуди више од онога што је дато Охридској архиепископији, а то је најшира аутономија под јурисдикцијом СПЦ.

"Могла би да се добије и аутокефалија, коју би међутим, требало да дају све православне цркве у свету. СПЦ нема право да да аутокефалију и зато је крајња граница оно што је већ дато", рекао је архоепископ Јован.

Подсетио је да је његово ослобађање из скопског затвора извршено под великим утицајем патријарха Кирила и власти у Русији.

"Они су одлучно наступили према непризнатој МПЦ и македонским властима и због тога сам им неизмерно захвалан", навео је архиепископ Јован.

Његове молитве на Ускрс ће, каже, бити усмерене ка јединству цркве и свих хришћана свуда у свету.

"Никад не заборављам јединство цркве. За то се молим, то је нешто што никад неће изаћи из мог живота. Циљ је на почетку, као и сад, на крају - јединство. Јединство човека са Богом, јединство свих људи са Богом, јединство свих људи међусобно - ето, то је циљ. То треба да буде циљ сваког човека", изјавио је архиепископо Јован за Радио Београд.

Упитан у каквој су вези Македонска црква и политика македонске државности и стварања македонског националног идентитета, Јован је рекао: "То је већ познато. Историја је то већ запечатила да је политика створила цркву у Македонији - стварање Македонске православне цркве је политичка одлука".

Према његовим речима, тај чин је политички организован после ослобођења од фашиста, а после је, каже, притисак био све јачи и јачи.

"То је била жеља да се преко цркве осигура идентитет македонског народа и тако се стигло до 1967. године, када је под притиском власти показана непослушност према мајци цркви Српске патријаршије и насилно су одвојене територије Републике Македоније из јурисдикције Српске православне цркве".

Изразивши бескрајну захвалност московском патријарху за његово ослобађање из скопских тамница, Јован је рекао да је то био одлучан наступ руске цркве према МПЦ и према македонским властима.

На питање може ли се очекивати неко решење за СПЦ и МПЦ уз посредовање руске цркве, архиепископ каже да је о томе незахвално говорити пре почетка било којих разговора.

Тек после Сабора, додао је, може да отпочне неки дијалог, без противљења да у њему учествује и Руска православна црква, зато што се она показала и као пријатељ и као црква која жели да има јединство у православној цркви, али и зато што, можда, има сличне проблеме чија би решења могла да се примене и на друге православне цркве у свету.

"Радујем се ако успемо у овоме, са овом малом, скромном жртвом коју сам ја поднео да постигнемо јединство цркве у Републици Македонији, а касније да постигнемо опште јединство у читавој цркви у свету - то би ми била велика сатисфакција", поручио је архиепископ Јован.