Када ћемо са књижицом моћи и код приватног лекара

Реформе система здравствене заштите и осигурања које Министарство здравља најављује за крај године, пацијентима доносе краће чекање на преглед, али и могућност избора установе у којој ће се лечити.

Предвиђеним изменама капацитети здравственог система требало би да буду боље искоришћени.

Истраживања показују да трећину Србије лече приватници, а да директни расходи из џепова грађана за здравство, према подацима Светске здравствене организације, премашују 196 долара по становнику годишње.

То значи да права из обавезног здравственог осигурања, која бисмо морали да добијемо у државним установама, у многим случајевима остају на папиру.

Само у Београду, годишње се бележи пола милиона посета приватним ординацијама.

Највише идемо код гинеколога, кардиолога и по лабораторијске анализе.

"На Клиници за гинекологију и акушерство нема листа чекања и не постоји никакав објективан разлог да неко оде код приватника, осим ако то сам не жели", тврди директор Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије Александар Стефановић и додаје да много лекара са клинике ради приватно.

Стефановић објашњава да наш закон то дозвољава, докле год се приватна пракса не коси са редовним обавезама.

Колопроктолог Зоран Кривокапић каже да му је рад у државној служби приоритет, али да у последњих двадесет година има и приватну амбуланту.

"Мислим да је неопходно да имамо додатни доходак, јер држава није у могућности да понуди више средстава", сматра Кривокапић.

Иако већ више од деценије траже да буду део здравственог система, приватници оцењују да томе никада нису ближи него сада.

Према подацима Удружења приватних лекара, у Србији има 4.500 приватних ординација и установа, а у њима је запослено више од 10.000 лекара.

У опремање приватног сектора уложено је више од три милијарде евра.

"Приватна пракса је, практично, већ партнер, јер је користи 40 одсто пацијената", наводи председник Удружења "Приватни лекари Србије" Вишеслав Хаџи Тановић.

Тај проценат би ишао и до 80 одсто уколико би грађани само са књижицом могли да користе приватне клинике

"То је наш циљ и надамо се да ће ова влада успети то да постигне", поручује Хаџи Тановић.

Академик Владимир Кањух сматра да приватну лекарску праксу треба укључити у здравствени систем, јер су то урадиле све земље света.

"Ко год то да успе, задужиће овај народ једним добрим системом здравствене заштите", каже Кањух.

У Министарству здравља наводе да праве важне кораке на путу укључивања приватног сектора у систем.

"Морамо да урадимо нову систематизацију здравствених установа", наглашава државни секретар Министарства здравља Берислав Векић и додаје да се тек онда креће у израду новог закона о здравственом осигурању.

Додаје да је промена закона приоритет Министарства, јер без тога нема увођења приватне праксе у систем.

Укључивање приватних лекара у здравствени систем планирано је најпре у областима у којима пацијенти дуго чекају, као што је снимање магнетом или скенером.

Уколико све буде по плану, већ крајем године могли бисмо с књижицом код приватног гинеколога, педијатра или лекара опште праксе.