Ускоро боља палијативна нега у Србији

Та обавеза проистиче из измена Правилника о номенклатури на примарном нивоу здравствене заштите којима се та номенклатура у погледу палијативног збрињавања допуњава, преноси Танјуг.

Повећањем капацитета за палијативну негу почео је са реализацијом план министра Златибора Лончара.

У наредној фази планирана је пренамена "постељних капацитета" у болницама које још немају постеље за палијативно збрињавање, како би јединице за палијативно збрињавање биле основане и равномерно распоређене на територији целе земље, према потребама пацијената.

Према подацима до којих су дошли Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" и Градски завод за јавно здравље Београд просечна дневна заузетост постеља у којима је планирана пренамена постеља је испод препоручене.

"По налогу Министарства, здравствене установе већ почеле да спроводе прерасподелу постељних капацитета унутар својих оквира и на тај начин да обезбеђују планирани број постеља за палијативно збрињавање", наводи се у саопштењу Министарства здравља.

Процена је и да у болницама углавном не постоји вишак кадра у односу на прописане нормативе за рад јединица палијативне неге и да је могуће прерасподелом ангажовати кадар за одељења са којих су пренамењене болничке постеље, додаје се у саопштењу.

Палијативно збрињавање је приступ који побољшава квалитет живота пацијента са активном, узнапредовалом болешћу, као и чланова њихове породице, кроз превенцију и отклањање патње путем раног откривања, процене и лечења бола али других физичких, психосоцијалних и духовних потреба пацијената.

Потребе за овим видом здравствене заштите су растуће, с обзиром на демографско старење популације, као и на пораст обољевања од хроничних незаразних болести, укључујући малигна обољења, дијабетес, трауматизам.