Српски студенти на испиту солидарности

Кенијски студенти су страдали од метака сомалских метака. Старх је немерљив, а на универзитет не желе да се варте.

Са колегама из Кеније солидаришу се и студенти у Србији, а од Европске студентске уније траже да се огласи са пијететом према жртвама и подршком преживелима.

"Још немамо правни оквир на који ћемо се огласити. Извршни савет Европске студентске уније углавном комуницира са Саветом Европе када су такве акције у питању", каже Душан Боровчанин из Студентске конференције универзитета у Србији.

Питање је да ли је студентима уопште потребан формални канал за протест због бруталног чина или солидарност према колегама може да се изрази јавно и без тога.

"Мислим да би студенти морали да дају јачу и снажнију подршку у виду заједничке шетње. Додуше, кривицу не би требало сваљивати само на студенте. Какав је медијски одјек, тако и друштво реагује", сматра Боровчанин.

Студенти у Србији нису реаговали ни док су прослављали свој дан.

У првом плану и овог четвртог априла биле су школарине и неуспели пројекат "болоња".

О масакру у Кенији није било ни речи.

Старије колеге, докторанди, критикују такво понашање својих колега.

"Увек је најлакше сетити се оних ствари које вас у датом тренутку погађају. Упркос томе, студенти су за такве ствари најпозванији да се мобилишу и пруже подршку жртвама", поручује докторанд Наташа Јовановић.

Међутим, подршка не изостаје када се терористички акт догоди у земљама западног света.

"Врло је интересантно то поредити са догађајима у Француској, где је рекација била оштра и дуго је трајала. То говори о томе да је Африка и даље далеко, и то не само географски већ и симболички", указује докторанд Андреј Кубичек и додаје да се људи на Западу тешко саосећају са мукама људи у Африци.

Међутим, до пре неколико деценија није било тако.

Студенти социјалистичке Југославије оштро су протестовали због инцидената у којима су жртве биле њихове колеге из земаља Покрета несврстаних.

"Југославија се заснивала на другачијим принципима удруживања. То је био део другачијих историјских околности, у којима је студентски покрет био подређен другачијој политичкој детерминацији", каже докторанд Стефан Јовановић.

Ако се студенти ипак одлуче за шетњу, можда је добро да крену од студентског дома "Патрис Лумумба".

То би био јасан знак да је у Србији солидарност са афричким народима дуга.

Оно што је сигурно јесте да студентски протест не би требало да усмеравају геополитичка дешавања.