Како укротити набујале реке

Отапање снега и изливање појединих река највише брине оне који су имали искуства са прошлогодишњим поплавама. Последице тих непогода још се отклањају, а од превентивних активности зависи да ли ће бити спречене будуће штете.

Набујали Скрапеж уништио је куће Наде Ђорђевић и Дивне Јелић у Пожеги. Канцеларија за помоћ и обнову поплављених подручја, уз подршку Европске уније, обезбедила им је нови животни простор.

Из старе куће Нада је спасла само мајчину фотељу, али и три мачке и три пса.

"Не могу то да вам објасним, тад кад су уручили кључеве и кад су ме питали какав је осећај, ја сам рекао – моја кућа", објашњава Нада Ђорђевић из Пожеге.

Осим што су нове, куће су пројектоване да одоле уколико се понови мајска поплава из 2014. године.

"Не страхујем, зато што су куће подигнуте, као што видите, у висини воде", истиче Дивна Јелић.

Србија је прошле године претрпела штету од милијарду и седамсто милиона евра од различитих елементарних непогода, каже министар за ванредне ситуације Велимир Илић.

"То је, кад прерачунате, комплетан ауто-пут од Мађарске до Црне Горе", каже министар за ванредне ситуације.

Уместо у нови асфалт, велики новац је уложен у санирање последица штета.

"Давали смо нафту где је могло, давали смо, помагали смо грађевинским материјалом, помажемо да се клизишта санирају, градимо објекте који су порушени, правимо бедеме", истиче Илић.

Проблем уређења речних токова

"'Србијаводе', у чијој су надлежности речни токови првог приоритета, финансирале су реконструкцију бедема у Пожеги. Тај посао је поверен водопривредном предузећу које је пре пола века било на истом задатку.

Стручњаци тврде да општине немају довољно новца да уреде речне токове другог и трећег приоритета. Та средства би се могла обезбедити контролом експлоатације песка и шљунка.

"Ми сада имамо случај да се појединци, приватне фирме и остали богате, а, с друге стране, имамо да се поткопавају и изграђени насипи, да се односе десетине хектара пољопривредног земљишта и слично. Држава мора да се стара о свим водотоцима, јер вода не зна за границу нити општинску, ни градску", каже директор Водопривредног предузећа "Морава" у Чачку Раде Радовановић.

Природа не чека на одлуке човека. Изливања река након отапања снега довољна су опомена да се пролеће искористи за крчење растиња из речног корита.

У Србији се прошле године, након поплава, пробудио волонтеризам и спонтане акције, које би ове године могле бити усмерене на превенцију.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.