Мајић: Жалосно је вршити притисак преко деце

"Када гледате протесте у земљама са озбиљнијом демократском традицијом, видећете да се излази на улицу са транспарентима где се прво постављају захтеви и аргументи зашто је то важно, затим се иде испред Владе и обраћа се Влади, а не појединачном министру. Тек након таквих потеза протести се заоштравају до нивоа када то осећају деца", рекао је Вигор Мајић агенцији Бета.

Говорећи о протесту просветних радника у Србији који је почео 17. новембра Мајић је истакао да "министар нема законску моћ да располаже буџетом и одређује плату".

"За мене би било етички коректније да су наставници прве кораке у протесту усмерили на смањивање својих административних обавеза, да су, рецимо, прекинули да пишу припреме за часове, годишње планове, да попуњавају непотребне рубрике у дневницима и формуларима... а што би био протест усмерен против администрације, а што се Министарству не би свидело", рекао је Мајић.

Мајић је оценио да је потребно вршити притисак на онај сегмент власти где се доносе одлуке о буџету.

"Дакле, позовите прво своје народне посланике па им објашњавајте како је материјални положај просвете лош и захтевајте да се залажу да се та ситуација промени. Немојте одмах на децу, па зна се да је интензитет рада у школама ионако јако низак", рекао је Мајић.

Мајић је казао да је његова процена да ђаци до сада и нису претрпели озбиљнију штету, јер је рад у школама углавном веома неефикасан и скоро да нема ваннаставних активности.

"Деценијама имамо лоше садржаје и лошу организацију наставе, али и веома лош систем обуке наставника на факултетима и наравно лошу селекцију кадрова који раде у просвети. Мали је проценат наставника који воле и желе да се баве својим послом, који се труде да квалитет свога рада побољшају и који имају храбрости да покрећу иницијативе да се наставни програми и организација рада у школи унапреде", рекао
је Мајић.

Директор Истраживачке станице Петница оценио је да је за већину политичара током протекле три деценије образовање било "облик потрошње, а не стратешка инвестиција, неупоредиво важнија од којекаквих других помпезних инвестиција где се олако потроше огромне паре".

"Образовање кључна развојна инвестиција" 

Мајић је истакао да је "образовање кључна развојна инвестиција" и да мора имати приоритет, али и да се процес образовања мора другачије организовати.

"У уређеним и успешним државама плате наставника су веома пристојне, али се дневно у школи проведе најмање осам сати и посао се лако губи ако не задовољавате очекивања. Ако ваши ђаци не успеју савладати минимум стандарда, извесно је да ћете морати тражити други посао. Код нас је посао у просвети доживотан, сигуран и комотан. Мало кога брине колико су ученици разумели и усвојили знања и вредности", навео је он.

Према његовим речима, "барем 20 одсто запослених у просвети требало би одмах да изгуби посао, јер дефинитивно лоше раде и не труде се да раде боље".

"Сваки посао од кога очекујемо ефикасност мора бити изложен сталној конкуренцији и доказивању. Запослени морају схватити да је обавеза државе да што квалитетније образује младе и да се то постиже запошљавањем способних наставника, а не обратно - да је обавеза државе да доживотно запосли наставнике а да они то оправдавају тако
што раде нешто са децом", казао је Мајић.

Мајић је казао да би у систему образовања у Србији требало променити много тога.

"Најпре је потребно променити начин и место где се млади образују за посао наставника. Они који их томе уче, недовољно знају свој посао а још мање знају како се то ради у другим земљама. Често имамо професоре универзитета који подучавају наставнике важних предмета који не знају ни један светски језик...Барем половина такозваних наставничких факултета је сувишна, непотребна, скупа и служи само за удомљавање неспособних полуинтелектуалаца", оценио је Мајић.

"Реорганизовати систем управљања школама"

Он је указао да би требало реорганизовати и систем управљања школама, почев од квалитета стручњака који седе у министарству, секретаријатима и школским управама до чланова школских одбора и квалификованости директора.

"Такође, ваља угасити гомилу непотребних, минијатурних школа, али и школа које школују јалова занимања и постоје само због локалних политичких интереса. Само се ми хвалимо по насловним страницама медија да имамо једног наставника коме је посао да сваки дан путује до страћаре - не могу да употребим реч школа коју похађа једно дете", казао је Мајић.

Он је додао да би требало позвати на одговорност све оне који су то омогућили.

Мајић је оценио да "финансије нису питање број један", али да не смеју остати ни на зачељу приоритета, као и да ће се ако се уради нешто од наведеног наћи довољно новца да се плате упристоје и тако мотивишу и награде најбољи наставници.

"Наша је несрећа што тренутном министру замерамо што говори истину уместо да се размеће шареним обећањима и бајковитим оптимизмом. Од њега у протеклих близу годину дана нисам чуо ни једну реченицу која је нетачна или некоректна и због тога је, нажалост, постао врло непопуларан", рекао је Мајић.

Мајић је указао да ће долазак озбиљних инвеститора у Србију моћи да се очекује када буде постојао "доминантан сегмент радно способног становништва који је квалитетно образован, не само по напамет наученим дефиницијама и формулама, већ по разумевању процеса, идеја, појава и проблема, по спремности да сами стално уче, да питају, комуницирају са другима, да су спремни да промене мишљење ако наиђу на аргументе".