Радионице као учионице

Много теорије, мало практичне наставе, тешко примењиве на радном месту – зато су трогодишње школе непопуларне. Не и за браваре-завариваче у Суботици.

Ученик суботичке Техничке школе "Иван Сарић" из Суботице Марко Рудић каже да му је при упису указано да му је после школовања посао загарантован.

Ученик исте школе Золика Кутан претпоставља да ће радити са искуснијим мајсторима, да ће их они обучавати.

Да трогодишња школа не би водила у слепу улицу, правац из школских клупа показује фабричка хала. Занат у рукама ипак не значи да могу да окаче књигу о клин.

Директор школе "Иван Сарић" Иван Бајић наводи да свршени ђаци те школе могу да упишу високу школу струковних студија и да после тога оду на специјализацију, где добијају титулу у рангу мастера, а могу чак да постану професори.

Постојећи модел школовања није довољан ни да из школе изађу као мајстори. То кажу привредници и зато подржавају да се у Србији уведе дуално образовање.

Портпаролка компаније "Сименс" у Србији Јована Журжин каже да су до сада кадрови за рад у фабрици долазили на обуку у самој компанији и одлазили на усавршавање у Немачку. Сада ће ученици Техничке школе "Иван Бајић" долазити код нас на обуку, што ће компанији донети уштеду, напомиње Журжинова.

На то је рачунао немачки ГИЗ када је у Србији започео пројекат реформе стручног образовања по дуалном моделу, у осам школа, са двадесетак предузећа. Поред занимања бравара-заваривача образују се и за електричара и индустријског механичара. Вођа пројекта, инжењер, и сам је најпре завршио занат.

Хајнц-Дитер Харберс из немачке организација за техничку сарадњу ГИЗ каже да су за прављење машине потребна два инжењера да је дизајнирају, четири да надзиру израду, и 20-30 радника који ће је направити. То што Србији недостаје су специјализовани радници", поручује Харберс.

Да би то постали, у првој години ученици имају један дан праксе, у другој два, у трећој три дана и то у фабрици. На крају школске године, блок практичне наставе. Током летњег распуста могу да раде и да за то буду плаћени.

Министарство просвете покушава да тај модел примени на што већи број трогодишњих школа, уз помоћ Завода за унапређење образовања и Привредне коморе.

Привредници кажу да је њима потребно годину, до годину и по да младог човека који је тек изашао из школе уведу у посао, наводи Мирјана Ковачевић из Привредне коморе Србије. "Желимо да кренемо са мањим бројем занимања, не желимо да кренемо широко јер смо свесни да за то много треба. Нису сви привредни субјекти спремни одмах за то", истиче Ковачевићева.

Привреда највише брине и оне који се баве развојем образовања. Најмањи је проблем да промене наставни план.

Гојко Бановић из Завода за унапређење образовање и васпитање наглашава да пракса није само слање ученика у предузеће, јер тамо треба неко да их дочека. Тамо треба да имају менторе по свим стандардима, тако да је велико питање колико је привреда за то заинтересована, додаје Бановић.

Зато, за наредну школску годину и најављују да се дуално образовање примени тамо где привреда то може да подржи. У ГИЗ-у кажу да то мора да прати и промена закона.

Потребно је да се јасно дефинишу права и обавезе предузећа, ученика, али и родитеља и школа, које би могла да добију одређене пореске олакшице или субвенције ако се укључе у систем дуалног образовања, поручују из ГИЗ-а.

У Немачкој верују да том моделу могу да захвале за најнижу стопу незапослених код младих.