Сећање на 9. март

На забрањени митинг на Трг републике стигло је око 100.000 људи, иако је полиција блокирала прилазе Београду. Била је то побуна против режима и уређивачке полтике државне телевизије која је тада први пут названа ТВ Бастиљом.

Главни захтеви демонстраната били су смена генералног директора и четири уредника Радио-телевизије Београд, због тешких оптужби и увредљивих коментара на рачун Српског покрета обнове и других опозиционих странака.

Око поднева, полиција је кренула у разбијање демонстрација.

Лидери опозиције су се склонили у зграду Народног позоришта, чија им је врата отворила тадашња управница Вида Огњеновић.

Док су се са терасе Народног позоришта обраћали демострантима, полиција је стезала обруч и покушавала да растера грађане огромним количинама сузавца, воденим топовима, гуменим мецима, коњицом.

На пребијање демонстранта Вук Драшковић са балкона одговора позивом на "јуриш".

Демонстранти су пружили жесток отпор, што се претворило у вишечасовне сукобе са полицијом. У сукобима је повређено више од 200 људи.

У Масариковој улици, бежећи од демонстарната, погинуо је полицајац Недељко Косовић. Нешто касније, полиција употребљава ватрено оружје и убија 17-годишњег Бранивоја Милиновића.

У поподневним часовима, власт је извела тенкове на београдске улице. Ухапшен је лидер СПО-а Вук Драшковић и забрањен рад Телевизије Студио Б и Радија Б92.

Слободан Милошевић је демонстранте назвао снагама хаоса и безумља. Био је то почетак уличних протеста опозиције у Србији, на које је власт одговорила силом.

Одговор на државну репресију стигао је следећег дана из Студентског града, када су ка Теразијској чесми кренули студенти. Почела је српска Плишана револуција.

После неколико дана протеста, усвојени су захтеви студената, из затвора је пуштен Вук Драшковић, министар полиције Радмило Богдановић поднео је оставку, смењено је руководство РТВ Београд, а Студио Б и Радио Б92 су наставили да раде.