"Петријин венац" у 21. веку

Одвајкада њихов радни дан траје и по 15 сати, без плате, боловања, годишњих одмора. За Гордану Стошић из околине Врања нема ни 8. марта ни других празника.

"Ујутру устајање, обављање послова у пластенику, на отвореном, па доручак, па опет посао", прича Гордана Стошић из Доњег Вртогоша код Врања.

И на 12 километара од центра престонице сличне животне приче.

"Док сам била млађа радила сам још више, сад радим још – копамо, заливамо, сејемо, беремо, продајемо, млади сад то неће да раде", каже једна жена из Великог Села.

Међу женама са села често су табу теме насиље у породици и здравствени проблеми. Далеко од градова и амбуланти, код лекара иду само у случају крајње нужде.

Због тешког физичког рада у лошим временским условима, најчешће болују од оштећења слуха, респираторних, кожних и имунолошких обољења, карцинома.

"Рад са пестицидима у њивама при земљорадњи, скренуо бих пажњу на тежак физички рад, изложеност УВ зрачењу, рад у нефизиолошком положају тела. Релативно слабија доступност услуга здравствене службе, мислим на стоматологе, гинекологе", указује Петар Булат из Института за медицину рада.

Мало њих зна да користи компјутер и пољопривредну механизацију. Често не могу да се удружују у задруге јер немају имовину, а у чак 85 одсто случајева искључене су из наслеђивања.

Истраживање Покрајинског завода за равноправност полова управо показује да 61 одсто жена у Војводини не поседује власништво над кућом, а чак четири петине ни над имањем које целог живота обрађују и уређују.

"То је заправо разлог због чега се сеоске жене – још мање од урбаних, а и урбане се тешко одлучују на покретање сопственог бизниса – сеоске још мање, мање од 20 одсто, зато што немају хипотекарни капитал", објашњава Весна Шијачки из Покрајинског завода за равноправност полова.

Чак и подстицаји државе ретко до њих стижу. Тако, на пример, у Ужицу, где четвртина жена има власништво над имањем, само до два одсто њих стигну субвенције. Због тога ће се Женска парламентарна мрежа борити да сеоске жене добију додатне бодове за свој рад при додели подстицаја.

"При додатном бодовању имаће предност жене које се баве оним активностима на селу, делатностима на селу, где су жене најбројније, рецимо производња, обрада, прерада млека, производња производа од млека, где жена има у око 90 процената", наглашава Марија Обрадовић, координаторка Женске парламентарне мреже.

Иако се Уставом Србије, законима и Националном стратегијом гарантује равноправност полова, за сада не постоје механизми којима би се контролисала њихова примена и остваривање основних социјалних права жена на селу.