Највише лажних азиланата из Србије

Комисија је указала и да се "мањинама, а посебно ромској, мора пружити већа циљана помоћ", преноси Бета. 

Брисел наводи да у укупном броју тражилаца азила у шенгенским земљама и целој ЕУ, држављани Србије чине 42 одсто.

Потом су, са по 21 одсто, држављани Македоније и Албаније, са 14 одсто БиХ и с два одсто држављани Црне Горе који су неосновано затражили азил у ЕУ.

Највећи број захтева за азил - 75 одсто, поднет је у Немачкој.

ЕК ипак истиче "преданост очувања режима путовања држављана земаља Западног Балкана без виза, јер је врло уочљива његова корист за јачање међуљудских контаката и пословних могућности".

Пораст од 40 одсто броја тражилаца азила је веома забрињавајући, наводи Комисија јер је 2013. године таквих захтева већ било 54.000.

"Зато су нужне додатне мере да би се очувала целовитост безвизног режима и ухватило се у коштац с могућим злоупотребама система азила у ЕУ", подвлачи се у извештају.

Утолико пре што је захтев за азил, одобрен за само 3,7 одсто црногорских, 2,7 одсто српских и један одсто македонских држављана.

Азил је, такође, одобрен за 8,1 одсто Албанаца и 5,9 одсто држављана Босне и Херцеговине, изнела је Комисија у петом извештају о деловању режима путовања држављана пет земаља Западног Балкана у ЕУ без виза.

Комисија тражи да се ради спречавања злоупотребе безвизног режима и смањивања броја лажних азиланата унутар ЕУ ојача сарадња и размена информација о управљању границама, миграцији, азилу и реадмисији.

Од земаља ЕУ, Комисија тражи тешњу сарадњу с државама Западног Балкана, да брже процењују основаност захтева за азил и да знатно смање могућност да лажни азиланти уживају финансијске или друге олакшице.