Рад на црно главна мета инспектора

Конобар, месар, грађевинац - сваки други је непријављен. Да би се томе стало на пут појачана је контрола рада на црно. Први резултати показују да је на узорку од 354 привредна субјекта, након контроле инспектора, пријављено више од 14.000 људи.

"У суштини где год смо кренули, где год смо контролисали било је рада на црно. Од 135, 96 је непријављено од 31, 31 је непријављен. Прошле недеље од неких 65, 22 је непријављено... Више не могу да их назовем екстремним случајевима кад их има толико, то мора да нестане", каже Бојан Јоцић из Министарства за рад.

Новина је и ротирање инспектора. Наиме, како послодавци не би препознали инспекторе, контролори долазе из других градова. Кажу, оваква мера је и ефикасна и јефтинија.

Да сиво тржиште може и боље да се контролише верују у Наледу. Они предлажу три групе мера за трајније решење.

"Што се тиче прве, оно што је кључно јесте да што пре добијемо закон о инспекцијском надзору који ће регулисати рад инспекција, другој групи мера које се односе на грађане предвиђамо једну националну кампању која ће кренути у медијима да објаснимо грађанима штету од сиве економије. Трећа група мера односи се на подстицаје за прелазак из те сиве зоне у легалне токове", каже Иван Радак из Наледа.

Верују да је проблем решив, али није лак, с обзиром на изазове које имају.

Два од три радника не би пријавило послодавца, док се сваки други привредник не би жалио на нелегалну конкуренцију. Грађани то не би урадили због губитка посла, чак 60 одсто њих, а 71 одсто привредника нема поверење у систем кажњавања.

Предложене мере, које према најавама треба да се нађу на столу Владе до краја марта, основ су за усвајање Првог националног програма за сузбијање сиве економије.