Чачак, суве шљиве против фудбала

Одмах поред "Пољооткуповог" камиона паркиран је клупски аутобус. Тако једни другима ометају улазак – с једне стране у простор фирме за прераду и сушење шљиве, а с друге на сеоски фудбалски терен.

"Ово је мој посед, значи могу да ставим где год хоћу, то нико нема право ни да ми забрани, нити било шта", каже Ђуро Аврамовић из "Пољооткупа".

"Ми смо паркирали овде аутобус фудбалског клуба, фактички они су први сами себе блокирали", каже Милан Миловановић, председник Савета Месне заједнице Бресница.

Проблем овог пролаза није нов. Уз стативе фудбалског терена некад је била имовина Земљорадничке задруге. Сада је то власништво фирме у којој тврде да је земљиште њихово.

"То је све сада укњижено један кроз један на мене као власника. Камион сам ставио у свој посед, а њима сам дао иако немају права – 4,5 метара пролаза", каже Аврамовић.

У сушари за шљиве кажу и да због овог проблема не могу да раде. Готови производи чекају испоруку, а посла, тврде, има за 60 радника. На другој страни, у Месној заједници истичу да то није разлог обуставе производње.

Додају и да је још 2008. године донета пресуда којом је одређено да је улаз у игралиште власништво Града, а да је право коришћења припало Фудбалском клубу "Рудар".

"По закону о задругама Србије – питање је да ли они могу да укњиже то као своје власништво и надам се да ће се овим новим законима вршити преиспитивање свих тих могућности превођења и мењања власника на тим парцелама", каже Милан Миловановић.

Да фудбал спаја људе – у бресничком случају није правило.

"Кад је утакмица, овде има сто људи. Неће да плате карту да уђу тамо, они сви висе овуда и узимају шљиве, а не знам шта ће све да ставе у те шљиве", каже Ђуро Аврамовић.

"Ми немамо ништа против да они ограде своју фирму и затворе, али нама је битан улаз у игралиште јер ми немамо другу варијанту да уђемо осим овуда", каже Милан Миловановић.

Ко је у праву и ко коме омета посед – по свему судећи утврдиће се у парничном поступку.