Ћирилица на вебу

Иако многе државне институције попут бројних министарстава, Владе, парламента, САНУ и Народне библиотеке Србије имају веб-сајт доступан на ћирилици, ниједна од њих нема употребљив сајт са "срб" доменом.

Интернет експерти објашњавају да је тај домен млад, тачније трогодишњак је, па не може да парира старијем домену "рс". Ретки медији који поседују ћириличну екстензију кажу да је то оправдање за приватне фирме, али не и за државну управу.

"Пре свега, то је њихова обавеза. Није питање да ли је важно или није важно. Оне би морале да имају 'срб' домен јер је ћирилца званично писмо", истиче Дејан Ристановић из Пи-Си преса.

Ретки другачији примери су сајтови председника, повереника за информације од јавног значаја и заштитника грађана. Да ли је заиста толико компликовано направити веб-сајт до кога се долази ћирилицом?

"Цео посао се може завршити за један радни дан. Мало има административног посла око регистрације домена и мало техничког посла око конфигурисања веб-сервера. Међутим, сам посао је врло једноставан", наводи Данко Јевтовић из Регистра националних интернет домена Србије.

Најједноставнији је када већ имате портал на ћирилици са латиничном адресом. Тада, за само 500 динара годишње можете не само причати о очувању традиционалног писма већ нешто и урадити за његов опстанак.

Ако се залажете за неговање традиционалног писма, ваша реч ће имати већу тежину ако за додатак "срб" издвојите 500 динара годишње.

А, да ли је закуп ћириличког домена скуп? Ако је 500 динара годишње много, онда јесте.